UJEDINjENE NACIJE – Ukrajinski ministar spoljnih poslova pozvao je u sredu svetske nacije kako se bliži godišnjica ruske invazije da dokažu da se zalažu za Povelju Ujedinjenih nacija i glasaju za rezoluciju Ujedinjenih nacija koja poziva na mir koji će obezbediti njegovu ratom razorenu zemlju „suverenitet, nezavisnost, jedinstvo i teritorijalni integritet“.
Dmitro Kuleba je na hitnoj specijalnoj sednici Generalne skupštine UN rekao da uprkos „praznim pozivima“ Moskve na pregovore, „Rusija i dalje želi da uništi Ukrajinu kao naciju“.
On je rekao da će rezolucija, koja će biti stavljena na glasanje u četvrtak u 193-članom svetskom telu, „doprineti našim zajedničkim naporima da okončamo rat, kao i da zaštitimo osnovne principe međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija“.
Nazvavši ovo „odlučujućim trenutkom za pokazivanje podrške, jedinstva i solidarnosti“, on je podsetio da je stajao u skupštini pozivajući njene zemlje članice da spreče rat nekoliko dana pre ruske invazije 24. februara 2022. godine. Bez obzira na sve, rekao je on, Ukrajina je iskoristila svoje pravo na samoodbranu sadržano u Povelji UN i uspela da „zaustavi mnogo jačeg agresora i izbaci ga sa polovine novookupirane teritorije“.
Kuleba je rekao da ima poruku za zemlje koje žele da budu prijatelji sa obe strane i žele okončanje rata „sa bilo kojim rezultatom“: U ovom ratu ne postoje dve strane, „postoji agresor i žrtva“.
„Nikada u novijoj istoriji granica između dobra i zla nije bila tako jasna“, rekao je on. „Jedna zemlja samo želi da živi. Drugi želi da ubije i uništi. Ne postoji nijedna zemlja na svetu koja želi mir toliko koliko Ukrajina.
Ako zemlje ne žele da stanu na stranu Ukrajine, Kuleba ih je pozvao da stanu na stranu Povelje UN, međunarodnog prava i pet rezolucija Generalne skupštine usvojenih od invazije i zauzmu se za očuvanje teritorijalnog integriteta svake zemlje.
„Ima li neko u ovoj prostoriji ko je spreman da jedan kvadratni metar svoje teritorije pokloni krvožednom komšiji? upitao je, ispitujući diplomate u ogromnoj skupštinskoj sali.
Predsednik Skupštine Čaba Koroši i generalni sekretar UN Antonio Guteres otvorili su hitnu specijalnu sednicu, a pre glasanja će govoriti skoro 80 zemalja, uključujući više od deset ministara.
Gutereš je nazvao rusku invaziju „uvredom naše kolektivne savesti“ koja krši Povelju UN i dovodi u pitanje „principe temeljac i vrednosti našeg multilateralnog sistema“.
Stav UN-a je „nedvosmislen“ u podršci principima Povelje, rekao je on. „Posvećeni smo suverenitetu, nezavisnosti, jedinstvu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, unutar njenih međunarodno priznatih granica.
Tokom protekle godine, rekao je šef UN-a, patnja, razaranja i ljudska prava i humanitarne posledice ruske invazije su porasle – a „takođe postaje sve očiglednije koliko bi sve to još moglo da bude gore“.
„Moguće posledice spiralnog sukoba su jasna i prisutna opasnost“, upozorio je Gutereš, ukazujući na neodgovornu vojnu aktivnost u najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani u Zaporožju, implicitne pretnje upotrebom nuklearnog oružja i povećanje regionalne nestabilnosti i globalnih tenzija i podela. .
„Krajnje je vreme da se povučemo sa ivice“, rekao je generalni sekretar. „Samozadovoljstvo će samo produbiti krizu, dok će dodatno narušiti naše zajedničke principe proklamovane u Povelji.
Generalna skupština je postala najvažnije telo UN koje se bavi Ukrajinom jer je Savet bezbednosti, koji je zadužen za održavanje međunarodnog mira i bezbednosti, paralizovan kao rezultat ruskog veta. Iako pet prethodnih skupštinskih rezolucija o Ukrajini nisu pravno obavezujuće – kao što su rezolucije Saveta – one su važne kao odraz svetskog mišljenja.
U skupštini nema veta, tako da će rezolucija sigurno biti usvojena u četvrtak, ali je veliko pitanje koliko će glasova „za“ dobiti. Rezolucija od 12. oktobra kojom se osuđuje ruski „pokušaj nelegalne aneksije“ četiri ukrajinska regiona i zahteva njeno trenutno poništavanje, dobila je najveći glas od pet rezolucija — 143-5 uz 35 uzdržanih.
Bliski saveznik Rusije Belorusija predložila je niz amandmana o kojima će se prvo glasati.
Oni bi izbrisali jezik koji se odnosi na „invaziju na Ukrajinu u punom obimu“, „agresiju Ruske Federacije“ i zahtev da Rusija odmah povuče sve svoje vojne snage sa ukrajinske teritorije. Oni bi takođe pozvali na početak mirovnih pregovora, pozvali zemlje da se „uzdrže od slanja oružja u zonu sukoba“ i pozvale zemlje članice UN da se pozabave osnovnim uzrocima sukoba „uključujući legitimne bezbednosne brige država članica“.
Ruski ambasador u UN-u Vasilij Nebenzia tvrdio je da je Ukrajina potrošila „sav vojni potencijal“ u prvim nedeljama nakon što je „počela aktivna faza ukrajinske krize“, a godinu dana kasnije rekao je da je to kolektivni Zapad uključujući SAD, NATO i Evropu. Sindikat koji Kijevu obezbeđuje oružje, municiju i obaveštajne podatke.
„Postaje vrlo jasno da će ukrajinska kriza samo postati katalizator da visceralna rusofobija izađe na površinu“, rekao je on. „Sada je kontaminirala američku i evropsku elitu“ koje se takmiče jedna protiv druge u uvođenju sankcija, a zapravo sankcije najteže pogađaju svet u razvoju.
