U 2022. broj zahteva za azil u EU dostigao je nivo koji nije viđen od izbegličke krize 2015-2016.
Ove brojke ne uzimaju u obzir više od 4 miliona ukrajinskih izbeglica kojima je odobrena privremena zaštita u EU, što je poseban mehanizam koji je uspostavljen da bi se izbegao kolaps već preopterećenih sistema azila.
Evropska agencija pripisuje povećanje daljeg ublažavanja ograničenja putovanja zbog COVID-19, povećane nesigurnosti hrane i sukoba u mnogim delovima sveta. Iako većina tražilaca azila ulazi u EU legalno, uglavnom avionom sa turističkim vizama, neki takođe neovlašćeno prelaze kopnene i morske granice EU, uglavnom preko Zapadnog Balkana i Mediterana.
Posle više od decenije rata i ekonomskog kolapsa u svojoj zemlji, Sirijci su i dalje najčešća nacionalnost među tražiocima azila u Evropi, sa više od 130 hiljada zahteva za azil. Prate ih Avganistanci koji beže od spiralnih bezbednosnih, humanitarnih i finansijskih problema otkako su talibani preuzeli vlast u avgustu 2021. godine, sa 129.000 zahteva.
Na trećem mestu našli su se podnosioci zahteva iz Turske, čiji se broj udvostručio na 55.000 zahteva. Među faktorima za koje se veruje da su izazvali ovo povećanje su nagli porast inflacije i „povlačenje demokratije“, navodi agencija.
U mnogim mestima, centri za prihvat izbeglica su pretrpani, a tražioci azila završavaju na ulicama.
Nedavni zemljotres u kojem je poginulo skoro 46.000 ljudi, a stotine hiljada ostalo bez krova nad glavom u Turskoj i Siriji, izazvao je strah od potencijalnog porasta broja ilegalnih prelazaka granice sa Grčkom. Ranije ovog meseca, Nemačka je ponudila da privremeno ublaži vizna ograničenja za neke žrtve zemljotresa, dok se Španija obavezala da će preseliti malu grupu od 100 ugroženih sirijskih izbeglica iz Turske, u kojoj živi 4 miliona izbeglica.
Venecuelanci, Kolumbijci, Bangladešani i Gruzijci su prošle godine podneli rekordan broj zahteva za azil, kao i Marokanci, Tunišani i Egipćani. Oko 4% tražilaca azila u 2022. izjavilo je da su maloletnici bez pratnje.
Evropska agencija nije saopštila koje su zemlje EU prošle godine dobile najviše prijava. Ali u internom izveštaju o migracijama u EU, koji je pregledala agencija Asošiejted pres, prvih pet su Nemačka, Francuska, Španija, Austrija i Italija.
Prošle godine su vlasti za azil odlučile o više od 600.000 zahteva, ali su primile još više novih predmeta, što je uvećalo postojeće zaostale. Od analiziranih zahteva, 40 odsto je dobilo status izbeglice ili dodatnu zaštitu, uglavnom sirijskim, beloruskim, eritrejskim, jemenskim i malijskim podnosiocima zahteva, kao i većini Ukrajinaca koji su umesto privremene zaštite odlučili da podnesu zahtev za azil.