Tvitovi ljudi u očima javnosti verovatno su sve više oblikovali negativno javno mnjenje o pandemiji COVID-19 kako je napredovala u SAD, sugeriše analiza osećanja izraženih u objavama na društvenim mrežama, objavljena u časopisu BMJ Health & Care Informatics sa otvorenim pristupom.
Konkretno, čini se da su postovi koje dele političari i voditelji vesti imali najveći uticaj, pokazuju nalazi.
Bolja analiza aktivnosti društvenih medija mogla bi pomoći zvaničnicima i kreatorima politike da se bolje bore protiv pogrešnih/dezinformacija na ovim platformama i pojačaju napore za prevenciju i kontrolu, ne samo za COVID-19 već i za buduće epidemije bolesti, zaključuju istraživači.
Ljudi se sve više okreću društvenim mrežama da podele svoja razmišljanja i osećanja o uticajima pandemije COVID-19, primećuju istraživači. Nekoliko studija je istaklo ubedljivu prirodu ponašanja slavnih i slanja poruka o pitanjima javnog zdravlja.
Istraživači su stoga želeli da saznaju da li možda postoji veza između poruka koje dele sportisti, političari, voditelji vesti i zabavljači o COVID-19 i javnog raspoloženja i diskursa o vakcinama protiv COVID-19 i vakcinaciji.
Sakupili su oko 13 miliona tvitova objavljenih između 1. januara 2020. i 1. marta 2022. Izraženo raspoloženje je izračunato za svaki tvit korišćenjem fino podešenog modela obrade prirodnog jezika (DistilRoBERTa).
Ovo je zatim upoređeno sa tvitovima o COVID-19 koji su takođe pominjali određene američke skeptike u vezi sa vakcinom protiv COVID-19 u očima javnosti, u sportu, medijima i politici.
To su bili Joe Rogan (komentator i podkaster); Taker Karlson (TV voditelj); Nicki Minaj (reper); Aron Rodžers (fudbaler); Novak Đoković (teniser); Erik Klepton (pevač i tekstopisac); Rand Pol (republikanski senator); pokojni Phil Valentine (emiter); Donald Trump (bivši predsednik SAD); Ted Kruz (republikanski senator); Candace Ovens (politički komentator); i Ron DeSantis (republikanski guverner Floride).
Konačna analiza zasnovana je na 45.255 tvitova od 34.407 jedinstvenih autora. Tvitovi su sadržali ukupno 16,32 miliona lajkova, do maksimalno 70,228 za svaki.
Nalazi sugerišu da iako su postojale manje razlike između različitih grupa skeptika vakcina u očima javnosti, pojavio se široko polarizovan negativan ton.
A konzistentan emocionalni sadržaj koji su ove poznate ličnosti delile o vakcinama protiv COVID-19 i vakcinaciji tokom prve dve godine pandemije uticao je na javno mnjenje i u velikoj meri stimulisao javni diskurs na mreži, kažu istraživači.
Političari su bili među najuticajnijim ljudima u javnosti.
„Širenje, reakcija i angažovanje javnosti na objave političara na internetu ukazuje na snažan nivo uticaja, što ukazuje na to da političari igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju zdravlja stanovništva i da bi trebalo da budu posvećeni promovisanju ponašanja koje štiti zdravlje, a ne senzacionalističkih laži“, pišu istraživači.
Iako je raspoloženje o vakcinama protiv COVID-19 i vakcinaciji u odnosu na voditelje vesti variralo tokom ovog perioda, sve u svemu, bilo je više negativno nego pozitivno. A tvitovi u kojima se pominju ove medijske ličnosti uglavnom su bili povezani sa kontroverzom protiv vakcine ili smrću, a ne sa vestima o razvoju vakcine.
Postovi voditelja vesti prikupili su ukupno 14.017 lajkova između njih, što je navelo istraživače da sugerišu da: „Veliki broj lajkova prikazanih u okviru ovih tvitova pokazuje da je mnogo veći broj korisnika uključen u čitanje tvitova i da su stoga potencijalno pod uticajem po sadržaju“.
Istraživači sugerišu da bi njihovi nalazi mogli da pomognu u jačanju trenutno dostupnih alata za nadzor za ciljanu promociju zdravlja, upravljanje tekućom pandemijom i pripremu za sledeću krizu.
„Kao što smo pokazali, poruke koje dele uticajni članovi društva mogu imati značajan uticaj na usmerenost javnih emocija i zajedničko donošenje odluka o zdravlju“, pišu oni.
„I negativna i pozitivna internetska društvena podrška strategija prevencije, kao što je vakcinacija, ključni su u određivanju usaglašenosti i uspeha u primeni u celoj populaciji.
„Međutim, pretnje širenja dezinformacija i dezinformacija od strane onih koji imaju uticaj mogu da potkopaju programe koji podržavaju zaštitne mere kao što je vakcinacija.
Tela javnog zdravlja imaju ulogu u suprotstavljanju ovome, uključujući rad sa onima koji su u očima javnosti kako bi podelili pozitivnije poruke o vakcinaciji, sugerišu oni.
Istraživači priznaju određena ograničenja za svoje nalaze, uključujući dobro poznate poteškoće u ispravnom tumačenju tona pisanog jezika i relativno mali broj poznatih ličnosti uključenih u analizu.
Ali oni zaključuju: „Kako je pandemija napredovala, javno raspoloženje koje se deli na društvenim mrežama bilo je oblikovano percepcijom rizika, političkim ideologijama i ponašanjima koja štite zdravlje [ljudi u očima javnosti].
„Rizik od ozbiljnih negativnih zdravstvenih ishoda povećava se nepoštovanjem preporuka o zdravstveno-zaštitnom ponašanju koje su postavili zvaničnici javnog zdravlja, kao što je vakcinacija, a naši nalazi sugerišu da polarizovane poruke društvenih elita mogu umanjiti ove rizike, neopravdano doprinoseći povećanju u širenju COVID-19.“
