Habeck ima za cilj da revidira tržište od 550 teravat sati godišnje (TVh) usred rastuće potražnje dok se najveća ekonomija EU udaljava od fosilnih goriva u skladu sa svojim klimatskim obavezama.
„Većinu potrebnog posla ćemo obaviti 2023. godine“, rekao je ministar na konsultativnom sastanku o reformi tržišta električne energije, uz napomenu da je cilj da se do 2030. godine 80 odsto električne energije proizvodi iz vetra i sunca.
Prema ministrovim rečima, vlada će pripremiti tendere za gasne energetske kapacitete kako bi podržala zelenu energiju pošto se proizvodnja nuklearne energije i uglja postepeno gasi. Strategija za tendere biće gotova u ovom kvartalu, rekao je Habek, ističući da će gas kasnije biti zamenjen alternativama sa nižim sadržajem ugljenika kao što je vodonik.
Nemački plan bi mogao da je izdvoji od nekih zemalja EU koje se drže stabilnijih izvora energije, primetio je Habek.
„Stvaranje alternativnog baznog opterećenja biće poseban izazov. Na neki način, to će biti kao da naučite slona da pleše“, objasnio je on.
Nakon preuzimanja vlasti u decembru 2021. godine, koaliciona vlada Olafa Šolca predstavila je ambiciozan program koji predviđa prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije.
Međutim, ovi planovi su praktično stavljeni na čekanje nakon što su cene gasa naglo porasle, delom zbog zapadnih sankcija uvedenih Moskvi. Problemi sa održavanjem gasovoda, a zatim i sabotaža mreže Severnog toka, dodatno su pogoršali oskudne ruske isporuke.
U pokušaju da osiguraju energetsku sigurnost, vlasti u Berlinu su u septembru naredile da se neaktivni rudnici mrkog uglja mogu ponovo pokrenuti. Postepeno gašenje termoelektrana na ugalj takođe je odloženo do marta 2024. godine.
