Američki državni sekretar Antoni Blinken doputovao je u nedelju u Tursku u zvaničnu posetu i razgovore o tome kako Vašington može dalje da pomogne Ankari dok se bori sa posledicama razornog zemljotresa koji je ubio desetine hiljada ljudi .
Zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale pogodio je jugoistok Turske i susednu Siriju 6. februara, ubivši više od 45.000 ljudi i ostavivši milion i više ljudi bez krova nad glavom, a očekuje se da će ekonomska cena katastrofe dostići milijarde dolara.
Na vrhu dnevnog reda biće i zaustavljene kandidature Švedske i Finske za NATO, koje je Turska do sada odbijala da ratifikuje, rekavši da posebno Stokholm krije ono što naziva pripadnicima terorističkih grupa. Ankara je nedavno nagovestila da će odobriti samo Finsku.
Najviši američki diplomata sleteo je u vazdušnu bazu Indžirlik u južnoj turskoj provinciji Adana u nedelju popodne, odakle je trebalo da sa svojim turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom helikopterom obiđe područje pogođeno zemljotresom.
Blinken će u ponedeljak održati dalje bilateralne razgovore u Ankari.
Očekuje se da će se sastati i sa turskim predsednikom Tajipom Erdoganom, rekli su izvori upoznati sa planiranjem.
Od zemljotresa, Sjedinjene Države su poslale tim za potragu i spasavanje u Tursku, zajedno sa medicinskim zalihama, mašinama za razbijanje betona i dodatnim finansiranjem od 85 miliona dolara humanitarne pomoći koja takođe pokriva Siriju.
Blinkenova prva poseta Turskoj kao državnog sekretara radi se već neko vreme, ali dolazi dve godine nakon što je preuzeo dužnost. To je u oštroj suprotnosti sa nekim od njegovih prethodnika, uključujući Hilari Klinton i Reksa Tilersona, koji su bili u poseti u prva tri meseca svog mandata.
Kašnjenje, kažu analitičari, pokazuje zategnutu prirodu odnosa, koji se posebno pogoršao od 2019. godine kada je Ankara nabavila ruske raketne odbrambene sisteme.
Dok su Sjedinjene Države pohvalile Tursku za neke od njenih akcija tokom ruske invazije na Ukrajinu, one su i dalje zabrinute zbog njenih bliskih odnosa sa Moskvom, kažu stručnjaci.
Švedska i Finska su prošle godine podnele zahtev za pridruživanje transatlantskom odbrambenom paktu nakon što je Rusija napala Ukrajinu, ali su se suočile sa neočekivanim primedbama Turske i od tada su nastojale da dobiju njenu podršku.
Ankara želi da Helsinki i Stokholm posebno zauzmu oštriju liniju protiv Radničke partije Kurdistana (PKK), koju Turska i Evropska unija smatraju terorističkom grupom, i još jedne grupe koju krivi za pokušaj državnog udara 2016.
Erdogan je prošlog meseca rekao da je otvoren za ratifikaciju samo aplikacije Helsinkija.
Sa kandidaturama za članstvo povezana je želja Turske da kupi borbene avione F-16 američke proizvodnje. Američki Kongres se usprotivio prodaji, osim ako Ankara ne da zeleno svetlo za proces pridruživanja nordijskih zemalja, barem.
Demokratski senator Kris Van Holen ponovio je to mišljenje u subotu, rekavši da samo dopuštanje Finskoj da se pridruži alijansi ne bi bilo dovoljno.
„Neće biti transfera F-16 ako Erdogan nastavi da odbija prijem u Finsku i Švedsku… On neće dobiti Finsku i F-16 odobrene i mislim da je to široko mišljenje“, rekao je Van Holen u intervjuu.
Bajdenova administracija je više puta rekla da podržava prodaju. Iako se uzdržao od povezivanja ova dva pitanja, priznao je da bi odobrenje za nordijske zemlje imalo pozitivan uticaj na članove Kongresa.
Turska je izrazila svoju frustraciju što se pitanja sve više vide kao povezana. Ibrahim Kalin, Erdoganov glavni spoljnopolitički savetnik, prošlog meseca je rekao da se nada da sporazum o F-16 neće postati „talac“ članstva Švedske i Finske u NATO-u.
