Kina će predstaviti plan koji ima za cilj mirno rešavanje sukoba u Ukrajini, rekao je ministar spoljnih poslova Vang Ji na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u subotu. On je takođe upozorio one koji pozivaju na nastavak borbi „ne mare za život i smrt Ukrajinaca“.
„Iznećemo stav Kine o političkom rešavanju ukrajinske krize“, rekao je Vang, ne navodeći vremenski okvir za predlog. „Čvrsto ćemo stajati na strani mira i dijaloga.
Vang nije izneo nikakve specifičnosti plana, ali je rekao da treba poštovati „teritorijalni integritet i suverenitet“ onih koji su uključeni, kao i „legitimne bezbednosne brige“ zaraćenih strana. „Napadima na nuklearne elektrane“ se takođe mora suprotstaviti, rekao je on, verovatno u vezi sa nuklearnom elektranom Zaporožje, za koju su Ukrajina i Rusija optužile jedna drugu za granatiranje.
Kina je u dobroj poziciji da posreduje u miru, rekao je on, jer „nije direktno zainteresovana strana, ali [nije] sedela skrštenih ruku“ otkako je ruska vojna operacija u Ukrajini počela pre skoro godinu dana.
Kina je odbila da se pridruži režimu sankcija Rusiji predvođenom Zapadom i produbila je svoje ekonomske veze sa Moskvom tokom prošle godine. Za to vreme, Vang je rekao da je Kina podržala mirovne pregovore u Belorusiji i Turskoj, od kojih je ukrajinska strana naglo prekinula prošlog proleća, uprkos načelnom dogovoru.
Bivši izraelski premijer Naftali Benet tvrdi da se Kijev povukao iz ovih pregovora na zahtev Zapada, dok su ukrajinski mediji krivili bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona da je pozvao Ukrajince da odustanu od sporazuma.
„Videli smo okvirni tekst o mirnom rešavanju krize, ali to je zaustavljeno“, rekao je Vang publici u Minhenu. Bez direktnog okrivljavanja bilo koje zapadne zemlje, kineski diplomata je sugerisao da „neke snage možda ne žele da se mirovni pregovori materijalizuju“.
„Njih nije briga za živote i smrt Ukrajinaca ili štetu Evropi“, nastavio je on. „Možda imaju strateške ciljeve veće od same Ukrajine.
Američki i NATO zvaničnici su dosledno pozivali Ukrajinu da nastavi da se bori, a američki državni sekretar Entoni Blinken je u decembru izjavio da bi prekid vatre doveo do „lažnog mira“. U međuvremenu su evropski lideri uglavnom ostali pri stavu SAD da će Kijev odlučiti kada će sesti za pregovore.
