Zamislite da se približavate svom omiljenom kafiću, kada su vam oči iznenada privučene interakcijom između dva stranca koja se dešava ispred njenih vrata. Jedan čovek sedi, naslonjen na stakleni prozor, privučenih kolena na grudi, plastične kese sa stvarima na trotoaru. Iznad njega, žena, nežno ispružene ruke, nudi muškarcu nekoliko novčanica.
Dok prolazite pored mesta događaja i ulazite u kafić, da li razmišljate da pogledate u sopstveni novčanik da vidite da li i vi imate nešto da ponudite čoveku na trotoaru? Da li izvadite nekoliko novčanica i izađete napolje da mu ih ponudite, želeći da možete više?
U stvari: Da li se zbog jednostavnog čina svedočenja takve interakcije osećate bolje u svom komšiluku i zajednici?
Ako ste odgovorili potvrdno na bilo koje ili sva ova pitanja, verovatno osećate ono što društveni naučnici sa Instituta za ljubaznost Bedari UCLA nazivaju „uzdizanjem“ — emocija koja podiže često praćena toplim osećajem u grudima, naježivanjem, ponekad čak i suzama. Nadamo se da će taj osećaj biti deo neke „prosocijalne zaraze“ ili zarazne ljubaznosti. Istraživači sa instituta, osnovanog 2019. godine, proučavali su da li ljubaznost može biti zarazna.
Ukratko, ono što su pronašli je da.
U svetu koji danas izgleda preopterećen raskomadanim diskursom, govorom mržnje, zločinima iz mržnje, tenzijama i traumama, svi bismo mogli imati koristi od podsetnika da naše pozitivne akcije imaju talasne efekte.
Danijel Fesler, direktor instituta (koji je smešten u Odeljenju društvenih nauka UCLA koledža), kaže: „Svako od nas je ljubazan prema nekome i stoga ima potencijal da bude ljubazan prema svima — čak i prema onima sa kojima se razlikujemo. “
U studiji je 8.000 ljudi učestvovalo u 15 eksperimenata. Jedanaest je obavljeno onlajn, a četiri lično putem intervjua na ulici u Los Anđelesu. Polovina učesnika je pogledala viralni video pod nazivom „Neopevani heroj“, koji prati mladića dok prolazi kroz svoju svakodnevnu rutinu, često se zaustavljajući da pomogne drugima. Druga polovina je gledala kontrolni snimak čoveka koji izvodi impresivne parkur vratolomije u šou atletizma.
Oni koji su lično učestvovali dobili su pet novčanica od 1 dolara kao plaćanje za svoje vreme. Na kraju, istraživači su svakom uručili podstavljenu kovertu i pozvali ih da daju donaciju Dečjoj bolnici UCLA Mattel. Istraživači su se zatim okrenuli kako bi ljudi mogli anonimno da izaberu koliko novca, ako ih ima, da stave unutra pre nego što zapečate paket.
Ljudi koji su pogledali video „Neopevani heroj“ dali su 25% više u dobrotvorne svrhe od onih koji su videli video sa atletskim vratolomijama.
Oni koji su anketirani onlajn takođe su dobili priliku da pokažu svoju sklonost ka zaraznoj ljubaznosti. Svakom je postavljeno hipotetičko pitanje: Ako bi vaš poslodavac uporedio donacije sa vrednim ciljem, da li biste bili skloni da date? Oni koji su pogledali video „Neopjevani heroj“ imali su znatno veću vjerovatnoću da će se posvetiti dobrotvornim davanjima: 67 posto je reklo da bi doniralo dobrotvorne organizacije ako ih podržavaju njihove kompanije. Za ljude koji su videli samo video o parkouru, samo 47% je odgovorilo na isti način.
Uvidi proizašli iz studije nastavljaju da cvetaju u nove projekte koji imaju potencijal da naš svet učine ljubaznijim mestom. Nedavno su se istraživači sa Instituta za ljubaznost Bedari udružili sa Centrom za naučnike i pripovedače UCLA i IouTube Kids-om kako bi pripremili seriju video zapisa izvedenih iz ovog istraživanja, u nastojanju da inspirišu decu K-12 da pokažu ljubaznost prema drugima kao način da negiraju maltretiranje.
Objavljeni tokom oktobra meseca borbe protiv maltretiranja, video snimci promovišu ljubazno, brižno ponašanje u svakodnevnim situacijama. Voditeljica je glumica Tabita Braun, a kolekcija je usidrena sa dva kratka animirana filma koji prikazuju ljude kako čine dobra dela, a zatim slede video snimci dece koji opisuju svedočenje ili izvođenje ljubaznih dela. Stejsi Friman, izvršna direktorka instituta, razvila je vodič za roditelje koji će pomoći da inspiriše ljubaznost u svakodnevnim aktivnostima dece. Takođe je regrutovala decu uzrasta od 6 do 12 godina da kreiraju video snimke u stilu selfija kao način na koji deca mogu da vide drugu decu kako govore o važnosti ljubaznosti.
„Kao naučna organizacija“, kaže ona, „uvek nastojimo da prevedemo istraživanje i znanje u primene u stvarnom svetu“.
