Kraljevska istražna komisija o odgovoru na COVID-19 Novog Zelanda počela je sa radom ovog meseca, sa ciljem da pripremi zemlju za buduće pandemije.
Fokusiraće se na lekcije ne samo iz iskustva sa pandemijom Novog Zelanda, već i iz drugih zemalja i jurisdikcija.
Na početku pandemije postalo je jasno da neke zemlje imaju veći broj smrtnih slučajeva od COVID-a od drugih. Novi Zeland i Island su imali najnižu smrtnost među zemljama sa visokim dohotkom: prvo i drugo mesto u OECD-u po najnižim viškom mortaliteta od juna 2022. godine, respektivno.
Prethodni članak izneo je lekcije sa Islanda i Novog Zelanda u septembru 2020. U nedavno objavljenoj studiji proširili smo ovo poređenje do juna 2022.
Na početku pandemije, obe zemlje su brzo primenile slične mere kontrole, uključujući testiranje, praćenje kontakata, izolaciju i karantin, ograničenja okupljanja i fizičko distanciranje. Obe nacije su bile relativno spore da zahtevaju masovno maskiranje.
Brzo upravljanje granicom je verovatno bilo lakše u ovim zemljama jer su obe ostrvske države sa samo jednim (Island) ili nekoliko (Novi Zeland) međunarodnim aerodromima. Međutim, obe zemlje morale su brzo da rade na povećanju kapaciteta za testiranje i praćenje kontakata i kupovinu dodatne lične zaštitne opreme za zdravstvene radnike.
Ali osim ovih mera, dve nacije su vodile različite strategije.
Island nije primenio strategiju eliminacije i umesto toga se fokusirao na ublažavanje, iako je prenošenje u zajednici rano eliminisano. Odgovor Islanda nije uključivao upotrebu karantina ili zvanično zatvaranje granica.
U međuvremenu, Novi Zeland je u početku planirao da sledi strategiju ublažavanja, ali je potom brzo prešao na strategiju eliminacije rano u pandemiji. Koristila je upotrebu strogog zaključavanja i uglavnom zatvorila svoju međunarodnu granicu (iako je nizak nivo osnovnih putovanja nastavljen sa dve nedelje karantina za građane koji se vraćaju na granici).
Eliminacija nastoji da svede prenos na nulu u okviru definisane jurisdikcije. Poređenja radi, kontrolne strategije poput suzbijanja imaju za cilj da zadrže nizak broj slučajeva kako bi se bolest i smrt sveli na minimum. Ublažavanje podrazumeva lakšu kontrolu, kalibriraniju za sprečavanje preopterećenosti zdravstvenih sistema.
Na Novom Zelandu, strategija eliminacije je funkcionisala u ranim fazama pandemije i omogućila je povratak skoro normalnom životu za većinu ljudi u zemlji. To je bilo do kraja 2021. godine, kada je izbijanje Delta varijante dovelo do toga da vladu pređe na strategiju suzbijanja.
Zatim, nakon talasa varijante Omikrona početkom 2022. godine, Novi Zeland je počeo ponovo da otvara svoju granicu u fazama, označavajući prelazak na ublažavanje.
I Island i Novi Zeland su uveli ekonomske intervencije ubrzo nakon što su otkriveni prvi slučajevi COVID-a. Finansijska pomoć vlade kao proporcija BDP-a u 2020. i 2021. bila je dvostruko veća na Novom Zelandu nego na Islandu.
Uprkos merama ekonomske podrške, obe zemlje su zabeležile smanjenje BDP-a u 2020. godini, iako mnogo veće na Islandu (-8·27% naspram -1·22%). Island je takođe iskusio višu vršnu stopu nezaposlenosti (7,2% naspram 5,3%), ali sa brzim oporavkom 2021. Ova razlika može delimično odražavati jače oslanjanje Islanda na svoj turistički sektor, ali je takođe moguće da su preduzete mere na Novom Zelandu bili efikasniji za podršku njegovoj ekonomiji.
Bilo je mnogo sličnosti između odgovora Islanda i Novog Zelanda. Obe nacije su imale univerzalnu pokrivenost zdravstvenom zaštitom i planove za pandemiju usmerene na grip. Međutim, nijedna zemlja nije imala namensku nacionalnu instituciju koja bi odgovorila na zarazne bolesti.
Postojala je jasna komunikacija koja je uključivala redovne brifinge visokih zvaničnika i na Islandu i na Novom Zelandu. Ovo je uključivalo dnevne brifinge za štampu koji su emitovani na nacionalnom nivou i ranu komunikaciju o pandemiji uokvirenu kao zajedničku pretnju. Na Islandu se često koristila fraza „svi smo mi civilna zaštita“, dok se na Novom Zelandu često pominjao „tim od pet miliona“.
Naučnici su takođe igrali posebno istaknutu ulogu u odgovoru. Postojao je visok nivo poverenja javnosti u odgovor u obe zemlje, posebno na početku pandemije.
Island je bio mnogo bolji od Novog Zelanda sa vakcinacijom, započevši kampanju nekoliko meseci ranije. Spor napredak u vakcinaciji na Novom Zelandu bio je u to vreme tačka kritike (zajedno sa kašnjenjem u dostizanju Maorija i Pasifike) i trebalo bi da bude oblast fokusa Kraljevske istražne komisije.
Ipak, Novi Zeland je sustigao Island. Do juna 2022. obe zemlje su imale slične stope pokrivenosti vakcinacijom. Razlike u vremenu vakcinacije verovatno su imale mali neto efekat.
Uspeh Islanda u održavanju relativno niskog broja slučajeva COVID-a i smrtnih slučajeva bez upotrebe strogih ograničenja doveo je do pitanja da li je Novi Zeland mogao da postigne slične rezultate bez zatvaranja granica i karantina.
Čini nam se malo verovatno da bi Novi Zeland mogao da postigne slične rezultate bez značajnog povećanja kapaciteta testiranja. Island je sproveo skoro četiri puta više testova (na 1000 stanovnika) nego Novi Zeland tokom perioda istraživanja. Ovo povećanje kapaciteta je delimično omogućeno saradnjom sa deCODE Genetics.
Dok su napori da se poveća kapacitet testiranja na Novom Zelandu brzo napredovali u prvoj godini pandemije, nastao je zaostatak tokom početne faze Omikronskog talasa početkom 2022. jer su mnoge laboratorije bile preopterećene brojem testova.
Uzimanje u obzir uticaja alternativnih odgovora na pandemiju je izazovno, ali poređenja zemalja mogu dati neke naznake. Takođe, modeliranje bolesti sugeriše da bi, da je Novi Zeland odložio sprovođenje karantina, prvi talas pandemije bio veći i trebalo bi mu duže da se kontroliše. Eliminacija je možda postala nemoguća.
Sve u svemu, mnoge mere kontrole pandemije koje su primenili Island i Novi Zeland delovale su uspešno. Karakteristike odgovora u obe zemlje potencijalno bi mogle biti usvojene od strane drugih jurisdikcija kako bi se pozabavile budućim pretnjama pandemije. Zaista, neki od nas su tvrdili da bi eliminacija trebalo da bude podrazumevana strategija za buduće pandemije iznad određene težine.
