Dugo su ih ismevali kao staromodni simboli siromaštva, ali kuće od blata i slame se vraćaju u Mađarsku kao jeftina, ekološki prihvatljiva alternativa betonu.
Majstor građevinarstva Janoš Gašpar, koji renovira zemljane kuće, gotov je s nogu.
„Zauzet sam tri godine. Kamata je velika“, rekao je za AFP 48-godišnjak — koji je izgradio više od 200 kuća od gline.
Poznata kao konstrukcija od nabijene zemlje, praksa datira iz vremena neolita.
I doživljava preporod zahvaljujući svom malom ekološkom otisku i energetskoj efikasnosti.
Lokalno dostupni materijali su osnova onoga što Gašparov kolega arhitekta Adam Bihari naziva „prirodnom arhitekturom“.
„Mađari su znali da grade kuće od onoga što su imali u ruci ili pod nogama“, rekao je Bihari sa naočarima dok je zid od glinenih cigala bio oblijepljen blatom u gradu Aču na severozapadu Mađarske.
„Ovaj zid je napravljen pre 100 godina i trebalo bi da postoji još 100“, rekao je Bihari.
Za razliku od betona, koji čini oko osam odsto globalne emisije CO 2, „on se na kraju prirodno raspada, ne ostavljajući za sobom veštački otpad“, rekao je on.
Sa Gašparom, Bihari svake godine podučava svoje metode desetine polaznika. U dvorištu pored gomila peskovite zemlje i slame, desetak je posmatralo Gašpara kako demonstrira kako se prave cigle od blata.
„Ova vrsta zemljišta je savršena i nalazi se svuda u Mađarskoj“, rekao je Gašpar dok je mešač cementa mešao sastojke u malč.
„Možete da napravite jednu ciglu u minutu, a oko 20.000 će napraviti kuću“, rekao je grupi dok je mešao šake mešavine u drveni kalup.
Vekovna praksa je izašla iz mode tokom četiri decenije duge komunističke ere u zemlji.
„Narodne tradicije su zvanično bile mrštene i moderni materijali su preuzeli maha“, rekao je Bihari, 33.
Zidovi od glinene cigle često su bili cementirani, što je izazivalo trulež jer je vlaga bila zarobljena, dodao je on.
Više od jednog od sedam Mađara i dalje živi u domovima izgrađenim od zemlje, uglavnom u selima u siromašnijim regionima.
Bihari je rekao da je teško suprotstaviti se dugotrajnim asocijacijama na vlagu i siromaštvo.
Ali interesovanje za prirodne materijale raste među programerima i investitorima, kaže arhitekta.
„To je građevinski materijal budućnosti“, rekao je on.
Bihari je rekao da termalna svojstva gline čine je idealnom za promenljivu klimu u Mađarskoj sa vrućim letima i hladnim zimama.
Jedna od učesnica kampa, Timea Kis, koja već poseduje kuću od gline, ali želi da nauči kako da je renovira, rekla je da je njena zgrada prirodno topla zimi, a hladna leti.
„Začuđeni posetioci nas pitaju gde je klima, ali je nema“, rekao je 42-godišnjak.
Zemljani domovi takođe regulišu sopstvenu vlažnost, rekao je Bihari, što može pomoći ljudima sa astmatičnim problemima. Takođe su vatrootporni i netoksični.
„Čujete za ’pametne’ kuće, pa čak i za pametne cigle“, rekao je Bihari. „Ali za mene je to glupost… glina je prirodno pametna.“
Rastući troškovi energije je još jedan potiski faktor koji stoji iza rastuće popularnosti zemljanih kuća.
Nekoliko polaznika u Acs-u je izjavilo za AFP da više ne mogu sebi priuštiti izgradnju ili kupovinu konvencionalnih kuća.
„Moja supruga i ja smo zainteresovani za ovakva jeftinija rešenja, bonus je što je to dobro za životnu sredinu“, rekao je vozač kamiona Žolt Čerepkei (31).
