Na obeležavanje godinu dana otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, Generalna skupština UN će sledeće nedelje glasati o nacrtu rezolucije u kojoj se naglašava „potreba da se što pre postigne sveobuhvatan, pravedan i trajni mir“ u u skladu sa osnivačkom Poveljom Ujedinjenih nacija.
Ponovo zahteva od Moskve da povuče svoje trupe i poziva na obustavu neprijateljstava. Generalna skupština od 193 člana će verovatno glasati sledećeg četvrtka nakon dvodnevnih govora desetina država povodom obeležavanja 24. februara godišnjice početka rata, piše Rojters.
Ukrajina i njene pristalice nadaju se da će produbiti rusku diplomatsku izolaciju tražeći glasove za skoro tri četvrtine Generalne skupštine kako bi odgovarali – ako ne i boljoj – podršci koju je dobila za nekoliko rezolucija prošle godine.
„Računamo na veoma široku podršku članstva. Ono što je u pitanju nije samo sudbina Ukrajine, to je poštovanje nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake države“, rekao je ambasador Evropske unije Olof Skoog, koji je pomogao u vođenju izradu rezolucije Generalne skupštine.
Zamenik ruskog ambasadora u UN Dmitrij Poljanski odbio je da komentariše nacrt rezolucije, koji su zemlje članice dobile u sredu.
Generalna skupština je bila u fokusu akcije UN-a prema Ukrajini jer je 15-člani Savet bezbednosti paralizovan od strane Rusije, koja ima pravo veta zajedno sa Sjedinjenim Državama, Kinom, Francuskom i Britanijom.
Umesto toga, Savet bezbednosti je održao desetine sastanaka o Ukrajini u protekloj godini i ponovo će razgovarati o ratu sledećeg petka na ministarskom skupu. Diplomate kažu da je malo verovatno da će ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov otputovati u Njujork.
Rezolucije Generalne skupštine nisu pravno obavezujuće, ali imaju političku težinu.
Ukrajina je želela da u nacrtu rezolucije Generalne skupštine bude sadržan mirovni plan od 10 tačaka koji je predložio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, ali diplomate su rekle da je nacrt pojednostavljen u pokušaju da dobije što veću podršku.
Dok se Rusija i Zapad bore za diplomatski uticaj, neke države – posebno na globalnom jugu – brinu da su stisnute usred intenzivnog geopolitičkog rivalstva.
Rusija je bila diplomatski izolovana prošle godine, kada je 2. marta 141 država glasala za osudu njene invazije i zahteva od Moskve da povuče svoje trupe. Samo nekoliko nedelja kasnije, 140 država glasalo je za traženje pristupa pomoći i zaštite civila i kritikovalo Rusiju zbog stvaranja „strašne“ humanitarne situacije u susednoj Ukrajini.
Zatim su 143 zemlje glasale 12. oktobra za osudu ruskog „pokušaja nelegalne aneksije“ četiri delimično okupirana regiona u Ukrajini i pozvale sve zemlje da ne priznaju taj potez.
Moskva je pokušala da otkloni svoju izolaciju. Uoči glasanja u aprilu koje je rezultiralo suspenzijom Rusije iz Saveta UN za ljudska prava, Rusija je upozorila zemlje da će se glasanje za tu meru smatrati „neprijateljskim gestom“ i uzeti u obzir u razvoju bilateralnih odnosa.
Rusija kaže da je pokrenula, kako kaže, „specijalnu vojnu operaciju“ da „denacifikuje“ Ukrajinu i zaštiti one koji govore ruski, a takođe sada optužuje Zapad da vodi „proksi rat“ protiv nje naoružavanjem Ukrajine i uvođenjem sankcija Moskvi.
Sjedinjene Države i zapadni saveznici nazvali su invaziju ničim izazvanim otimanjem zemlje protiv suverene nacije.
U Ujedinjenim nacijama, Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje radile su na održavanju diplomatske podrške Ukrajini fokusirajući se na osnivačku Povelju UN, čiji je ključni princip poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
„Ne možete biti neutralni kada postoji zemlja koja napada drugu zemlju“, rekla je prošlog meseca američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild. „To je napad na Povelju UN. To je napad na suverenitet nezavisne zemlje. To je napad na suseda.“
