Deca koja imaju zdravu ishranu tokom svog detinjstva imaju bolje mentalno zdravlje kada napune osam godina. To pokazuje jedno od najvećih istraživanja te vrste, prema istraživačima sa Univerziteta Agder (UiA) u Norveškoj.
„Niko ne podiže obrvu kada govorimo o tome kako ishrana utiče na naše fizičko zdravlje. Veza između ishrane i mentalnog zdravlja, međutim, nije tako očigledna“, kaže dečiji psihijatar i postdoktorski saradnik Kristin Hele u UiA.
Ali veza je tu. I ispostavilo se da je jasnije nego što smo ranije mislili.
Istraživači iz UiA-a su koristili podatke iz norveške kohortne studije majke, oca i deteta. Ovo je jedno od najvećih svetskih zdravstvenih istraživanja. U studiji o ishrani, istraživači su koristili podatke od 40.000 dece koja su praćena tokom nekoliko godina.
„U ovoj studiji vidimo jasnu vezu između onoga što deca jedu tokom ranih godina i osobina ličnosti i simptoma anksioznosti i depresije kada imaju osam godina“, kaže profesorka Nina Cecilie Øverbi sa UiA.
Ona naglašava da istraživanje ne može da ustanovi uzrok i posledicu, ali da postoji veza. Nalazi su prilagođeni uticaju drugih karakteristika za koje istraživači znaju da mogu biti važne, kao što su obrazovanje majke i mentalno zdravlje.
Majke su odgovarale na pitanja o svojoj i ishrani svog deteta u različitim fazama, tokom trudnoće i kada je dete imalo šest i osamnaest meseci. Novi krugovi istraživanja sprovedeni su kada je dete imalo tri i sedam godina.
U dobi od osam godina, deca koja su imala zdravu ishranu u odrastanju su postigla veće rezultate u osobinama ličnosti kao što su savesnost, otvorenost, ekstraverzija i dobronamernost.
Deca koja su imala manje zdravu ishranu postigla su veće rezultate u pogledu osobina ličnosti povezanih sa neuroticizmom.
„Veza koju nalazimo između ishrane u ranom životu i osobina ličnosti nije pokazana u prethodnim studijama koliko znamo“, kaže Overbi.
Osobine ličnosti su zasnovane na modelu velikih pet, koji je vodeća naučna teorija o tome kako se oblikuje naša ličnost.
„Osobine ličnosti su dimenzije koje mere stepen psiholoških karakteristika. Osobine ličnosti su važne za naše mentalno zdravlje, čak i ako nisu povezane sa mentalnim poremećajima ili oboljenjima“, kaže Hele.
Ona ipak dodaje da su osobine neuroticizma često povezane sa ranjivosti na razvoj anksioznosti i depresije.
Kada istraživači govore o dobroj ishrani, oni govore o ishrani koja je u skladu sa norveškim preporukama o ishrani (samo na norveškom). Voće i povrće, proizvodi od celog zrna, riba i domaća jela.
„Telo razvija nervni sistem, unutrašnje organe i mozak na početku života. Za to je telu potrebna energija iz hrane. Osim toga, hrana koju jedemo može uticati na to kako naši geni funkcionišu“, kaže Overbi.
Istraživači naglašavaju da je omogućavanje zdrave ishrane društvena odgovornost.
„Sa ovim znanjem kao osnovom postaje još važnije da se deci ponudi zdrav obrok u jaslicama ili tokom školskog dana. Radi se o obezbeđivanju socijalne jednakosti u pitanjima zdravlja, a to je posebno potrebno istaći u ovim nesigurnim ekonomskim vremenima, “, kaže Hele.
Istraživači opisuju rezultate kao veoma robusne. Međutim, postoje neke slabosti u studiji. Majke su, između ostalog, morale i same da popunjavaju formulare.
„Takođe vidimo da su žene koje učestvuju u anketi više obrazovane i puše manje od proseka. Nekoliko takvih karakteristika ukazuje da one ne predstavljaju prosek populacije“, kaže Overbi.
Ona i dalje smatra da nema razloga da veruje da bi rezultati bili drugačiji sa drugačijim uzorkom.
Studija meri efekat ishrane u ranom životu na ličnost osmogodišnjaka. Prirodno pitanje tada postaje: kada je prekasno za promene?
Istraživači vas mogu uveriti da nikada nije kasno da počnete da se hranite zdravije i da imate koristi od toga.
„Nismo u potpunosti razvijeni kao osmogodišnjaci. Ako steknete dobre navike u ishrani rano u životu, mnogo je već urađeno. Ali ne možemo da jedemo svoj put do ličnosti koju želimo. Postoji mnogo drugih uslova koji utiču na to, posebno gene koje nosite i životne uslove sa kojima se susrećete“, kaže Helle.
Ona ističe da ova studija, međutim, pokazuje da je dobra ishrana u ranom životu korak u pozitivnom pravcu.
