Krajem prošlog meseca konzorcijum sastavljen od tri kineske kompanije, među kojima je i najveći svetski proizvođač baterija za električna vozila „CATL“, potpisao je ugovor sa vladom Bolivije o zajedničkom ulaganju u eksploataciju litijuma u toj južnoameričkoj zemlji vredan milijardu američkih dolara.
Reč je o novom projektu koji će crpiti ležište sa najvećom rezervom litijuma na svetu. Kineske kompanije izgradiće svu potrebnu infrastrukturu, uključujući tu i saobraćajnu, kako bi u saradnji sa domaćom državnom korporacijom „YLB“ mogao da godišnje proizvede oko 25.000 tona litijuma čistoće 99 i po posto.
Štaviše, 2019. kineski proizvođač transformatora „Sinđijan TBEA“ pobedio je na tenderu za projekat razvoja rudnika litijuma u bolivijskim jezerima Koipasi i Pastos Grandes u Andima, koji će, smatra se, koštati najmanje 2,3 milijarde dolara. Kineskoj kompaniji je tada pripalo 49 posto akcija u zajedničkom preduzeću oformljenom sa „YLB“.
Kineske kompanije tako nastavljaju pohod na rezerve litijuma u Južnoj Americi, uprkos novoj politici Zapada da Kineze treba ometati u nastojanju da dođu do strateških sirovina kao što je litijum. Deo te strategije, kojom se nastoji usporiti razvoj kineske ekonomije i oslabiti njena vojna moć, našao je konkretni izraz u blokiranju kineskih investicija u nekoliko kanadskih preduzeća koja su imala vlasnički udeo u rudnicima litijuma u Argentini u oktobru prošle godine .
Ipak, pre nego što je ta politika bila definisana kineski rudarski div „Ziđin“, koji je uglavnom poznat po interesu za bakar i zlato (i prisutan u Srbiji), je početkom prošle godine za 770 miliona američkih dolara u potpunosti otkupio kanadsku korporaciju „Neo litijum“ upravo zbog njenog udela u argentinskim rudnicima litijuma.
O tome da se kineske kompanije fokusiraju na bogate južnoameričke rezerve litijuma svedoče i brojne druge investicije iz poslednje tri, četiri godine.
Naime, još jedan kineski gigant iz oblasti rudarstva i hemijske industrije, „Gangfeng litijum“, je 2022. kupio argentinsku kompaniju „Liteju“ za 962 miliona dolara, kako bi preuzeo njena prava na eksploataciju litijuma u dva slana jezera u provinciji Salta na severu zemlje blizu tromeđe sa Bolivijom i Čileom.
„Gangfeng litijum“, koji proizvodi jedinjenja litijuma potrebna za baterije i akumulatore, u Argentini je pokrenuo i projekat Marijana usmeren na crpljenje tog metala iz naslaga soli u okolini vulkana Lulailako u istoj provinciji, koji bi trebalo da godišnje donese oko 20.000 tona litijum karbonata.
Kineska kompanija, čije je sedište u provinciji Đijangsi i koja snabdeva američkog proizvođača automobila „Teslu“, ima i većinski udeo od 51 procenta u projektu Kaukari Olaroz u argentinskoj provinciji Huhui, koji će uskoro davati čak 40.000 tona litijum karbonata godišnje.
Kada je u pitanju Južna Amerika, treba pomenuti i da kineska kompanija „Tjenći litijum“, zahvaljujući velikoj investiciji od 4,1 milijarde dolara, drži drugi po veličini udeo u čileanskoj kompaniji „SQM“ (24 odsto), koja je najveći proizvođač litijuma u toj zemlji na obali Pacifika.
Čile je uz Australiju u ovom trenutku najveće svetsko izvorište litijuma, budući da je Bolivija, uprkos krupnim rezervama, iz unutrašnjih političkih i tehnoloških razloga do sada kasnila u njegovoj eksploataciji.
Bolivija, Argentina i Čile čine tzv. „litijumski trougao“, prostor u kojem ogromne rezerve tog sada dragocenog metala leže u naslagama soli, koje su relativno laka geološko sredina za eksploataciju.
„Gangfeng“, koji poseduje rudnike litijuma i u Kini i Australiji, u 2021. godini je kupio i pola deonica nalazišta litijuma u afričkoj državi Mali, a kada je u pitanju američki kontinent, ima i većinski udeo u projektu eksploatacije litijuma u Meksiku.
Litijum primenu pre svega ima u baterijama i akumulatorima i postaje sve važniji za privredu i stanovništvo kako teče prestrojavanje automobilske industrije sa motora na unutrašnje sagorevanje na električni pogon.
To je upravo i najveći razlog zašto kineske kompanije poslednjih godina iz sve snage širom sveta nastoje da se dokopaju litijuma – u 2022. godini litijum je u najmnogoljudnijoj zemlji sveta poskupeo 200 posto u odnosu na prethodnu.
U 2021. prodaja ekoloških vozila, uglavnom čisto električnih ali i hibrida, u Kini je skočila impresivnih 154 posto u odnosu na 2020. Prošle godine ona se ponovo uvećala za 93 odsto u odnosu na 2021, dostigavši čak 6,89 miliona jedinica. Inače, u 2022. u Kini je proizvedeno čak 7,22 miliona vozila koja su za pogon koristila električne akumulatore.
Pored električne i elektronske, litijum se koristi i u industriji stakla i keramike.
U 2020. u svetu je bilo proizvedeno 345.000 tona prerađevina od litijuma. Međutim, očekuje se da će u 2025. godine, Kini, koja je najveći svetski potrošač litijuma, biti potrebno oko 800.000 tona.
Kina je trenutno treća zemlja sveta kada je u pitanju količina litijuma koja se iskopa u rudnicima, ali po tom pokazatelju daleko zaostaje za Australijom i Čileom, te ne može da zadovolji svoje potrebe za tim metalom iz domaćih izvora.
