Vojna vlada Mjanmara planira da dozvoli civilima koji su „lojalni naciji“, uključujući vladine službenike i penzionisana vojna lica, da nose licencirano vatreno oružje, ali moraju da poštuju naredbe lokalnih vlasti da učestvuju u bezbednosti i sprovođenju zakona akcije, navodi vojska i mediji, piše AP.
Saopštenje je podstaklo strah od još većeg nasilja u zemlji koja je potresena onim što su neki stručnjaci Ujedinjenih nacija nazvali građanskim ratom.
Vojska je pre dve godine preuzela vlast od izabrane vlade Aung San Su Ći, što je izazvalo široke mirne proteste koji su se pretvorili u oružani otpor nakon što su snage bezbednosti upotrebile smrtonosnu silu da potisnu svu opoziciju.
Dokument od 15 stranica o novoj politici o oružju koja se pripisuje Ministarstvu unutrašnjih poslova prvobitno je kružio na provojnim Facebook nalozima i Telegram kanalima. Takođe su ga objavile provojne i nezavisne novinske kuće, koje su navele da je objavljeno 31. januara nakon što je odobreno u decembru na sednici Vlade.
Nova politika bi omogućila osobama starijim od 18 godina da dobiju dozvolu za nošenje nekoliko vrsta oružja i municije. U dokumentu se kaže da primaoci dozvola za oružje moraju biti „lojalni naciji, dobrog moralnog karaktera“ i ne smeju da remete državnu bezbednost. Takođe se kaže da se vlasnici dozvola moraju pridržavati kada ih lokalne vlasti nalože da učestvuju u akcijama bezbednosti i sprovođenja zakona.
Portparol vojske, general-major Zav Min Tun, potvrdio je politiku u nedelju za službu na burmanskom jeziku Bi-Bi-Sija, rekavši da je potrebno da se izda jer neki ljudi traže da nose oružje da bi se zaštitili od napada antivojnih grupa.
Dva provojna onlajn medija citirala su policijskog brigadnog generala Kjo Lina, portparola Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je rekao da ova politika oživljava i modifikuje politiku koju je 1977. uvela vlada pokojnog diktatora generala Ne Vina. Nakon masovne, ali neuspešne narodne prodemokratske pobune 1988. godine, vojska je oduzela dozvole za oružje za civile i naredila ljudima da predaju svo vatreno oružje.
Odluka o licenciranju oružja naširoko se smatra načinom da vojna vlada naoruža svoje pristalice kako bi pomogla državnim snagama bezbednosti u borbi protiv prodemokratskih protivnika.
Kriminalna aktivnost je navodno porasla zbog haosa izazvanog borbama i fokusa vlade na borbu protiv svojih političkih protivnika. Većina nasilja, međutim, uključuje borbu između vojske i gerilaca koji pripadaju prodemokratskim snagama Narodne odbrane, labavo organizovanog naoružanog krila glavne opozicione grupe, Vlade nacionalnog jedinstva, i njihovih saveznika u milicijama etničkih manjina.
NUG su osnovali izabrani poslanici koji su bili sprečeni da zauzmu svoja mesta kada je vojska preuzela vlast i služi kao podzemna paralelna nacionalna administracija.
Nan Lin, suosnivač Saveza studenata univerziteta Alumni Force, nenasilne prodemokratske aktivističke grupe, rekao je da vojska preduzima akciju jer je pod velikim političkim i vojnim pritiskom.
„Vojska još uvek ne može tačno da vidi situaciju. Mislim da pokušavaju da stvore još sukoba i razbiju društvo“, rekla je Nan Lin u ponedeljak.
