Novo istraživanje otkriva više o rutama koje su koristili ovi rani ljudi i dužini vremena koje im je bilo potrebno da u potpunosti istraže ekstremitete Sahula. Moglo je da prođe i do 10.000 godina da ogromnu oblast u potpunosti pokriju ovi neustrašivi ljudi, što je duplo duže nego što se ranije mislilo.
Da bi precizirali svoje procene, istraživači su razvili novi, sofisticiraniji model koji je uzimao u obzir uticaje na putovanja, kao što je sposobnost zemlje da obezbedi hranu, distribuciju izvora vode i topografiju pejzaža.
„Načini na koji ljudi komuniciraju sa terenom, ekologijom i potencijalno drugim ljudima menjaju rezultate našeg modela, dajući realnije rezultate“, kaže ekolog Kori Bredšo sa Univerziteta Flinders u Australiji.
„Sada imamo dobro predviđanje obrazaca i procesa kako su ljudi prvi put naselili ove zemlje pre desetina hiljada godina.“
Istraživači su kombinovali podatke iz dve ranije objavljene studije, jednu koja je modelirala obrasce kretanja stanovništva i rasta preko sistema zasnovanog na mreži i jednu koja je ucrtala verovatne „superautoputeve“ istraživanja na osnovu karakteristika pejzaža.
Pored proširenja predviđanja za vreme potrebno za naseljavanje megakontinenta zbog ograničenja nametnutih topografijom, novi model je takođe identifikovao neotkriveni novi koridor kretanja ka jugu kroz centar Sahula.
„Osoba koja hoda po pejzažu i više puta bira taj osnovni put verovatno bi dovela do migracionih koridora jer pojedinci vremenom prenose znanje o pejzažu ostatku populacije“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Migracija je najverovatnije počela preko Timora, a zatim kasnije kroz zapadne delove Nove Gvineje. Brza ekspanzija bi se tada dogodila na jug prema Velikom australijskom zalivu i na sever do Nove Gvineje.
Istraživači takođe sugerišu da bi putovanja u Tasmaniju bila ograničena porastom i padom nivoa mora u Basovom moreuzu – primer kako novi model čini uticaj pejzaža na širenje stanovništva.
„Naše ažurirano modeliranje pokazuje da je Nova Gvineja postepeno naseljena tokom 5.000 do 6.000 godina, sa fokusom u početku na Centralno gorje i područje Arafurskog mora pre nego što je stigla do Bizmarkovog arhipelaga na istoku“, kaže Bredšo.
„Predviđa se da se stanovništvo krajnjeg jugoistoka i Tasmanije dogodilo između 9.000 i 10.000 godina nakon prvog dolaska u Sahul.
Istraživači smatraju da bi se njihovi nalazi mogli primeniti na druge delove sveta kada je u pitanju mapiranje načina na koji je Homo sapiens prošao iz Afrike, kroz Aziju i u Ameriku, iako bi modeli morali da budu prilagođeni različitim regionima.
Ova predviđanja bi se zatim mogla podržati i potvrditi korišćenjem nalaza iz arheoloških iskopavanja, što je bio slučaj u ovoj konkretnoj studiji.
Bilo da se preferira ruta kroz dve planine, a ne preko njih ili da se drži blizu izvora vode, ovi detalji mogu biti značajni kada je u pitanju gde se populacije šire i koliko brzo.
„Ovo takođe pokazuje moć kombinovanja računarskih modela sa arheologijom i antropologijom za poboljšanje našeg razumevanja čovečanstva“, kaže arheolog Stefani Krebtri sa Državnog univerziteta Juta.
