Svemirski teleskop Hubble potvrdio je da se na Saturnovim prstenovima ponovo pojavljuju neobjašnjene poprečne linije.
U ovo doba tokom godine na Saturnu, usredsređene oko ravnodnevice, kada se misteriozne radijalne mrlje, poput krakova točka, pojavljuju preko prstenova planete.
Šta tačno uzrokuje linije je nepoznato, ali njihovo ponovno pojavljivanje, u kombinaciji sa Hablovim programom planetarnog posmatranja, pružiće priliku da se oni detaljnije prouče.
Naučnici se nadaju da će dokučiti ne samo šta su krakovi, već i zašto se pojavljuju samo sezonski, nestaju i ponovo se pojavljuju u određenim vremenima u Saturnovoj godini.
„Zahvaljujući Hablovom programu OPAL, koji gradi arhivu podataka o planetama spoljašnjeg Sunčevog sistema, imaćemo više vremena nego ikada ranije da proučimo Saturnove krakove“, kaže planetarni naučnik Ejmi Sajmon iz NASA-e.
Prvo smo otkrili Saturnove krakove na slikama sa dve Voiager sonde, koje su letele pored Saturna 1980. i 1981. godine: privremene pruge i mrlje koje se obično pojavljuju kao radijalne karakteristike, krećući se zajedno sa prstenovima dok kruže oko Saturna.
Dalje posmatranje i analiza otkrili su još neobičnosti. Žbice obično izgledaju tamne odozgo, dok odozdo obično izgledaju svetle i nisu uvek tu.
Tipično, žbice se pojavljuju samo u Saturnovo proleće i jesen, tokom osmogodišnjeg perioda usredsređenog oko ravnodnevice, a nestaju tokom leta i zime, za period usredsređen oko solsticija.
Saturn je na mnogo načina veoma različit od Zemlje, ali na jedan način, dve planete su slične. Oba imaju značajan aksijalni nagib u odnosu na svoju orbitalnu ravan; za Zemlju, taj nagib je 23,45 stepeni, a za Saturn je 26,73 stepena.
Ovaj nagib je ono što Zemlji daje godišnja doba. Kako naša planeta kruži oko Sunca, severna i južna hemisfera dobijaju više ili manje sunčeve svetlosti, u zavisnosti od toga da li su nagnute prema ili od Sunca.
Tačka u kojoj je nagib najdublji je solsticij, koji se javlja leti i zimi. Vreme najnižeg nagiba u odnosu na Sunce poznato je kao ekvinocij, koje se javlja u proleće i jesen. Saturn takođe ima ovo, ali ima i prstenove, i oni se takođe naginju. Saturnovi prstenovi se naginju ka Suncu u vreme solsticija, a u vreme ravnodnevice, prstenovi su prilično na ivici.
Pošto je Saturn mnogo udaljeniji od Sunca, njegova godina je takođe duža. Saturnu je potrebno 29 godina da kruži oko Sunca, a svako godišnje doba traje oko 7 godina.
Decenijama posmatranja pokazuju da žbice obično počinju da se pojavljuju oko četiri godine pre ravnodnevice. Sledeća ravnodnevnica na Saturnu trebalo bi da se dogodi 2025. godine, tako da se procenjuje da će početak „sezone govora“ nastupiti negde 2021. godine.
„Uprkos godinama odličnih zapažanja misije Kasini, precizan početak i trajanje sezone špica i dalje je nepredvidivo, kao predviđanje prve oluje tokom sezone uragana“, objašnjava Sajmon.
Habl je preduzeo kampanju posmatranja planeta spoljašnjeg Sunčevog sistema, program Outer Planet Atmospheres Legaci (OPAL), tako da su Sajmon i njen tim iskoristili te podatke kako bi potražili znake krakova u Hablovim posmatranjima iz 2021. i 2022. I tačno po rasporedu, žbice su se pojavile 2021.
Zatim, u podacima iz septembra 2022., tim je pratio žbice u periodu od 11 sati. Sezona spoke je dobro i zaista u toku.
Što se tiče toga šta ih uzrokuje, naučnici imaju neke ideje. Podaci iz nekoliko misija, uključujući Voiager, sugerišu da se same žbice sastoje od čestica prašine sa prstenova koje se odvajaju od ledenih komada u prstenovima i odvojeno levitiraju. A moglo bi da ih na to natera Saturnovo magnetno polje.
Kako solarni vetar stupa u interakciju sa Saturnovim magnetnim poljem, on stvara električno naelektrisano okruženje, pomalo poput ogromnog Van de Grafovog generatora. Ovo bi moglo uticati na naelektrisane čestice prašine u Saturnovim prstenovima, uzrokujući da se elektrostatički lepe zajedno, privremeno formirajući gušće zakrpe prašine u prstenovima.
Ali nije sasvim jasno da li se to zaista dešava ili zašto je to sezonski fenomen. Podaci Habla u narednih nekoliko godina mogli bi pomoći naučnicima da razotkriju misteriju.
„Program Habl OPAL nastaviće svoju godišnju kadencu posmatranja Saturna sve dok je objekat u funkciji“, pišu istraživači, „a žbice bi uskoro trebalo da budu lako vidljive i zemaljskim teleskopima“.
