„Ovo će poboljšati našu inteligenciju i nadzor. I podržati misije i operacije NATO-a“, rekao je on, dodajući da će to omogućiti „bolju navigaciju, komunikaciju i rano upozoravanje na lansiranje projektila“.
Ovaj potez dolazi nekoliko meseci nakon što je rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo da su zapadni komercijalni sateliti koji se koriste u sukobu u Ukrajini validni vojni ciljevi.
Stoltenberg je priznao da bi nova mreža – kao i preko potrebno dopunjavanje zaliha oružja država članica nakon godinu dana borbi u Ukrajini – zahtevali povećanu vojnu potrošnju od tih nacija. Današnji sastanak bi stoga uključivao razgovore o tome kako „održavati i povećati troškove odbrane u celoj alijansi“, rekao je on.
Osim što je „stajao uz Ukrajinu onoliko dugo koliko je potrebno“, on je nagovestio proširenje napora NATO-a u istočnoj Evropi, objašnjavajući da će se „ministri takođe pozabaviti kako da pojačaju našu praktičnu podršku Bosni i Hercegovini, Gruziji i Moldavija“, koje je nazvao „cenjenim partnerima koji se suočavaju sa ruskim pretnjama“.
Iako nijedna od tri navedene zemlje nije članica NATO-a, blok ih je ohrabrio da se prilagode tome kako se sukob u Ukrajini odugovlači. Moldavija je dobila status kandidata za članstvo u EU u junu, Bosna u decembru, a Gruzija je podnela zahtev za članstvo u EU u martu, iako niko nije zvanično podneo zahtev za članstvo u NATO.
Rusija se odlučno protivila proširenju NATO-a, smatrajući napore vojne alijanse da zadrije na njene granice i postavi rakete na njeno zapadno krilo kao direktnu pretnju. Moskva je tražila obećanje od Kijeva da se nikada neće pridružiti bloku, iako takvo obećanje nije dato.
