Ruska šema da se vojnicima koji se bore u Ukrajini daju odmore za otplatu kredita i da banke otpišu ceo dug ako budu ubijeni ili osakaćeni, povećao je pritisak na preostale inostrane zajmodavce u Rusiji da napuste zemlju.
Skoro godinu dana otkako je Moskva pokrenula ono što naziva „specijalnom vojnom operacijom“ u Ukrajini, nekoliko evropskih banaka, uključujući austrijsku Raiffeisen Bank International i italijansku UniCredit, i dalje zarađuju u Rusiji, piše Rojters.
Šema olakšice zajma nije samo izazvala kritike ukrajinske centralne banke, koja je rekla da je apelovala na Rajfajzen i druge banke da prestanu da posluju u Rusiji, već i od investitora zabrinutih zbog bilo kakvog uticaja na reputaciju.
Raiffeisen i UniCredit su duboko ugrađeni u ruski finansijski sistem i jedine su strane banke na listi centralne banke od 13 „sistemski važnih kreditnih institucija“, naglašavajući njihov značaj za rusku ekonomiju, koja se bori sa oštrim zapadnim sankcijama.
Njihova uloga u podršci ruskoj ekonomiji u kritičnom trenutku za predsednika Vladimira Putina navela je neke investitore da izađu u javnost sa svojim sumnjama.
„Kompanije treba da budu veoma oprezne“, rekao je Kiran Aziz, iz norveškog penzionog fonda KLP, upozoravajući na veliki rizik da bi banke mogle da se iskoriste da „na druge načine finansiraju rat“. KLP fondovi imaju akcije i u Raiffeisen-u i u UniCreditu.
U vreme kada je zakon o godišnjim odmorima prolazio kroz parlament u septembru, Vjačeslav Volodin, uticajni predsednik Donjeg doma, jasno je stavio do znanja njegovu važnost za Rusiju.
Vojnici i oficiri obezbeđuju bezbednost naše zemlje i moramo biti sigurni da će o njima biti zbrinuta“, rekao je on.
Erik Kristijan Pederson iz kompanije Nordea Asset Management, koja ima više od 300 milijardi evra pod upravljanjem, rekao je da je i on zabrinut zbog prisustva Raiffeisen-a i UniCredita u Rusiji i da je to izneo sa njima.
Zahtjev da banke daju godišnji odmor vojnicima „ilustruje opasnosti poslovanja u jurisdikcijama u kojima kompanije mogu… biti prinuđene na radnje koje su direktno protiv njihovih korporativnih vrijednosti“, dodao je on.
Smatramo da je ispravno da se kompanije povuku iz Rusije, s obzirom na njen ničim izazvan napad na Ukrajinu“, rekao je Pederson. Podaci Refinitiva pokazuju da Nordea poseduje akcije u UniCreditu.
Banke su od 21. septembra do kraja prošle godine restrukturirale ukupno 167.600 kredita za vojno osoblje ili članove njihovih porodica, u vrednosti više od 800 miliona evra, pokazuju podaci ruske centralne banke.
Rajfajzen je saopštio da je samo 0,2 odsto njegovih ruskih kredita pogođeno „moratorijumom na zajmove koji je nametnula vlada“, suma koju je opisao kao „zanemarljiva“. Banka ima ukupno skoro 9 milijardi evra kredita u Rusiji, gde se nalazi više od 25 godina, uključujući i kompanije.
Ostvario je neto profit od otprilike 3,8 milijardi evra prošle godine, velikim delom zahvaljujući 2 milijarde evra plus profitu od poslovanja u Rusiji.
UniCredit, koji je ušao na rusko tržište pre skoro 20 godina kada je kupio austrijsku banku, rekao je da je to pravilo „obavezno prema saveznom zakonu… za sve banke“, odbivši da kaže koliko je njenih kredita oprošteno.
Italijanska banka je dodala da je njeno poslovanje u Rusiji fokusirano na kompanije, a ne na pojedince. Od više od 20 milijardi evra ukupnog prihoda UniCredita prošle godine, Rusija je činila više od milijardu evra.
Ali uprkos početnom oštrom padu, akcije UniCredit-a su sada znatno veće nego pre nego što je Rusija prebacila svoje trupe u Ukrajinu 24. februara prošle godine, dok se Raiffeisen-ove, sa ograničenijim slobodnim kretanjem, nisu oporavile.
„Svako profiterstvo u ratu koji je u toku nije prihvatljivo niti je u skladu sa našim viđenjem odgovornih ulaganja“, rekao je portparol Svedbank Robur, jednog od najvećih investitora u Skandinaviji, dodajući da je rizik za reputaciju zabrinjavajući.
Svedbank Robur je saopštila da ima udeo u obe banke, ali nije otkrila cifre.
Veći institucionalni investitori, uključujući francuski Amundi i norveški državni fond, koji se zalaže za odgovorno ulaganje, odbili su da komentarišu kada su upitani za njihov stav.
Neke strane banke su relativno brzo izašle.
Francuska Societe Generale (SOGN.PA) prekinula je svoje veze sa Rusijom u maju prodajom Rosbanke (ROSB.MM) Interros grupi biznismena Vladimira Potanjina.
Ali kontinuirano prisustvo dve najveće evropske banke privlači pažnju regulatora u Evropskoj centralnoj banci (ECB), rekla je jedna osoba upoznata sa tim.
Andrea Enrija, glavni supervizor ECB-a, rekao je da se prozor za prestanak „malo zatvara“ jer ruske vlasti zauzimaju „neprijateljskiji“ pristup. Ali on je takođe izrazio podršku svakoj banci koja želi da smanji svoje poslovanje tamo ili da ode.
Raiffeisen i UniCredit su potvrdili da su u razgovorima o Rusiji sa ECB.
UniCredit je saopštio da je ECB „potpuno i redovno informisao o našoj strategiji urednog smanjenja rizika naše izloženosti Rusiji“.
Ali s obzirom na to da se novac još treba zaraditi, Raiffeisen je prošle godine zabeležio više nego trostruku dobit od svog poslovanja u Rusiji.
U međuvremenu, ruski štediše položili su više od 20 milijardi evra banci, koja nudi mesto za deponovanje sredstava uz manje rizika od sankcija.
To znači da nema velikog podsticaja za banke da napuste Rusiju, uprkos regulatornom pritisku.
A u Austriji, koja ima bliske istorijske i ekonomske veze sa istočnom Evropom i Rusijom, političari uglavnom ćute o stalnom ruskom prisustvu Rajfajzena, što je poslednjih meseci izazvalo proteste ispred njegovog sedišta.
Johan Štrobl, generalni direktor Rajfajzena, rekao je da ispituje opcije za rusko poslovanje, iako ističe da je svaki potez komplikovan, rekavši ranije da banka nije „kobasičarski štand“ koji bi mogao da se zatvori preko noći.
Za neke je pitanje više o moralu nego o novcu.
Hajnrih Šaler, šef trećeg najvećeg akcionara RBI-ja Raiffeisenlandesbank Oberoesterreich i zamenik predsednika Raiffeisen-a, je među onima koji su izrazili sumnje o ostanku.
„Naravno da je to pitanje morala“, rekao je nedavno. „Nema sumnje u to.“
Šta god akcionari rekli, Putinov dekret će verovatno otežati izlazak iz Rusije. On je zabranio investitorima iz takozvanih neprijateljskih zemalja da prodaju akcije u bankama, osim ako ruski predsednik ne odobri izuzeće.
