Bivši kiparski ministar inostranih poslova Nikos Hristodulides izabran je u nedelju za predsednika u drugom krugu glasanja, obećavajući vladu jedinstva koja ima zadatak da prekine zastoj u mirovnim pregovorima sa otuđenim kiparskim Turcima, izveštava Rojters.
Zvanični rezultati pokazuju da je Kristodulides (49) osvojio 51,9% glasova, u poređenju sa rivalom u drugom krugu Andreasom Mavrojanisom (66), koji je osvojio 48,1%.
Hristodulides se kandidovao kao nezavisni sa podrškom centrističkih partija i partija desnog centra koje obično zauzimaju tvrd stav u rešavanju dugotrajne podele Kipra.
Raskinuo je redove sa svojom strankom, desničarskom DISI, što je izazvalo pukotine u dominantnoj kiparskoj političkoj grupaciji koja je podržala svog lidera koji je eliminisan u prvoj nokaut trci prošlog vikenda.
„Gledam vas u oči i obećavam vam – učiniću sve da budem dostojan vašeg poverenja“, rekao je Hristodulides na zatvorenom stadionu u prestonici Nikoziji prepunom navijačkih navijača i u pratnji svoje supruge i četiri ćerke.
„Biću predsednik svih Kiprana“, rekao je on.
Ranije se iz zvučnika čula hevi metal muzika Džoan Džet i Lenija Kravica.
Hristodulides je često bio u očima javnosti u protekloj deceniji, bilo kao portparol vlade ili kao ministar spoljnih poslova do početka 2022. godine, sa likom mladog, energičnog političara koji nudi sveže ideje.
Sledeći predsednik se suočava sa problemima u rasponu od ćorsokaka u pregovorima o ponovnom ujedinjenju sa kiparskim Turcima na etnički podeljenom ostrvu, i radnih sporova usred besomučne inflacije, do posledica korupcionaških skandala i porasta migracija zbog kojih su vlasti ostavile da se nose sa hiljadama zahteva za azil.
Predsednički izbori se održavaju jednom u pet godina. Nikos Anastasijades, konzervativac vladajuće partije DISI, na vlasti je od 2013. godine, nakon što je ponovo izabran 2018. Po zakonu, nije mogao da se kandiduje za treći mandat. Naširoko je izveštavano da je favorizovao Hristodulida, što je izazvalo nezadovoljstvo u DISI redovima.
„Ovi izbori simbolizuju kontinuitet vlade Nikosa Anastasijadesa“, rekao je Hubert Faustman, profesor istorije i političkih nauka na Univerzitetu u Nikoziji.
Podela Kipra koja je trajala više od pola veka bila je velika tokom kampanje. Ostrvo je podeljeno od turske invazije 1974. godine, izazvane državnim udarom koji je podstakla tadašnja vladajuća vojna hunta u Grčkoj, iako je seme podele posejano ranije.
Poslednja runda mirovnih pregovora propala je u neredu sredinom 2017. Hristodulides kaže da želi da nastavi razgovore, ali kaže da bi trebalo ponovo pregovarati o okviru Ujedinjenih nacija koji reguliše pregovore, objavljenom 2017. godine.
Bilo je poteškoća na putu za Hristodulida. Njegovo inauguraciono pojavljivanje kao kandidata prošle godine prošlo je neuspešno nakon što je otkriveno da je njegov uvodni govor veoma sličan govoru drugog kandidata za predsednika 2008.
Trku su takođe pokvarile tvrdnje da je Hristodulides bio zauzet postavljanjem temelja za svoju kampanju mnogo pre nego što je otišao sa javne funkcije u januaru 2022.
Ali on je, kako je u nedelju rekao opozicioni Kipar mejl, „teflonski kandidat” na kome se – uprkos svemu što mu je bačeno – ništa nije zalepilo.
