Izlazna anketa sa predsedničkih izbora na etnički podeljenom Kipru pokazuje da je bivši ministar spoljnih poslova vodio karijernog diplomatu sa malom razlikom u drugom krugu glasanja.
Prema izlaznoj anketi koju je sprovela nedeljna državna televizija CiBC, Nikos Hristodulides, bivši ministar, dobio je 50,5% prema 53,5% u odnosu na 46,5% prema 49,5% za veterana diplomatu Andreasa Mavrojanisa.
Hristodulides je vodio kampanju kao ujedinjujuća snaga, izbegavajući ideološke i partijske podele, dok se Mavrojanis pozicionirao kao agent promena, uvodeći novu političku eru posle decenije vladavine odlazećeg predsednika Nikosa Anastasijadesa.
Izlazna anketa pokazuje da je Hristodulides povukao dovoljno birača iz najveće stranke Demokratskog skupa (DISI), čiji lider Averof Neofiju nije uspeo da prođe u drugi krug.
Mnogi insajderi DISI stranke okrivili su Kristodulidesa, dugogodišnjeg člana stranke, što se kandidovao protiv Neofitua i podelio glasove stranke.
Međutim, mnogi ne žele da AKEL sa komunističkim korenima, Mavrojanisov glavni podržavalac, povrati uporište u vladi pobedom diplmana.
OVO JE NAJNOVIJA VEST. Ranija priča AP-a sledi u nastavku.
NIKOZIJA, Kipar (AP) – Ankete su u nedelju otvorene u drugom krugu izbora za novog predsednika Kipra koji je etnički podeljen, a bivši ministar spoljnih poslova koji je vodio kampanju kao ujedinitelj izbegavajući ideološke i partijske podele protiv popularnog diplomate veterana.
Oko 561.000 građana ima pravo glasa, a i Nikos Kristulides, bivši ministar inostranih poslova, i Andreas Mavrojanis nadaju se većoj izlaznosti od 72% koji su glasali u prvom krugu pre nedelju dana.
Izlaznost tokom prve polovine glasanja iznosila je 35,4%, što je skoro 2 poena više nego prošle nedelje.
Hristodulides, 49, osvojio je 32% glasova u prvom krugu, dok je Mavrojanis, 66, osvojio drugo mesto sa iznenađujuće jakih 29,6%
Ključ za to ko će izaći kao krajnji pobednik biće način na koji će glasači najveće stranke desnog centra u zemlji Demokratski skup (DISI) izaći nakon što njihov lider Averof Nefitu nije uspeo da uđe u drugi krug.
Rukovodstvo DISI je odlučilo da formalno ne podrži nijednog kandidata i prepustilo je članovima da glasaju po svom nahođenju.
Partija je izgledala podeljena oko dva kandidata, pri čemu su neki nazivali Hristodulidesa izdajnikom jer je okrenuo leđa svojim DISI korenima, a drugi su otvoreno bili oprezni prema Mavrojanisovom glavnom poborniku, partiji AKEL sa komunističkim korenima, kojoj se okrivljuje što je dovela Kipar na ivicu bankrota pre deceniju.
Intenzivna svađa unutar stranke navela je odlazećeg predsednika i bivšeg lidera DISI Nikosa Anastasijadesa da pozove da se prepirke prestanu. Ali on je takođe nagovestio članovima stranke da bi trebalo da osujeti vladu koju podržava AKEL, pozivajući ih da čuvaju zapadnu orijentaciju ostrva i njegov sve dublji savez sa SAD i održavaju fiskalnu disciplinu kako bi se efikasno nosili sa prilivom neregularnih migranata koji su Kipar učinili kao jedna od vodećih zemalja članica Evropske unije po glavi stanovnika u pogledu zahteva za azil.
Mavrojanis je odbio sugestije da će oblikovati ekonomsku politiku u skladu sa direktivama AKEL-a.
Glasajući, Hristodulides je ponovo podvukao svoju poruku jedinstva kao preduslova za suočavanje sa budućim izazovima.
„Ključni cilj je da uspešno odgovorimo na očekivanja kiparskog naroda, bez obzira na partijsku pripadnost, ideološka uverenja, bilo da su nesvrstani ili novi glasači.
Mavrojanis je izrazio poverenje nakon što je glasao.
„Mislim da radimo veoma dobro, sve ukazuje da ćemo mi biti pobednici, a biće i Kipar“, rekao je on.
Novi predsednik će se suočiti sa teškim izazovom pokušaja da oživi zastoje u mirovnim pregovorima sa otcepljenim kiparskim Turcima, koji su proglasili nezavisnost skoro deceniju nakon turske invazije 1974. koja je usledila nakon puča sa ciljem ujedinjenja sa Grčkom.
I Hristodulides i Mavrojanis bili su ključni insajderi tokom poslednje neuspele mirovne akcije u jednom švajcarskom letovalištu 2017. kao bliski Anastasijadesovi poverenici. Obojica su istakli da je insistiranje Turske na održavanju stalnog prisustva trupa i prava na vojnu intervenciju na ujedinjenom Kipru glavni razlog za rasplet pregovora.
Hristodulides je rekao da povlači crtu na ta dva turska zahteva, dok je Mavrojanis ublažio svoj stav kako bi pridobio levičarske glasače koji veruju da je moglo da se učini više da se postigne dogovor u Švajcarskoj.
