U malom rudarskom gradu na istočnoj ukrajinskoj liniji fronta, vodi se borba za stratešku nadmoć na bojnom polju prožetom simbolikom kako se bliži jednogodišnja godišnjica ruske invazije, preneo je AP.
Grad Vuhledar — što znači „poklon uglja“ — pojavio se kao kritično žarište u borbi za Donjecku provinciju koja bi obema stranama, ukrajinskim snagama koje drže urbani centar, i Rusima pozicioniranim u predgrađu, dala taktičku prednost u većoj bici za region Donbasa.
Smešten na uzdignutom avionu koji je jedno od retkih mesta na visokom terenu u toj oblasti, njegovo hvatanje bi bio važan korak za Rusiju da poremeti ukrajinske linije snabdevanja. Obezbeđivanje Vuhledara bi Ukrajini dalo potencijalnu lansirnu rampu za buduće kontraofanzive na jug.
Zatim, tu je i simbolična težina: Vuhledar je blizu administrativne granice Donjecke pokrajine, a pobeda bi igrala na većem cilju Rusije da kontroliše region u celini.
„Centar gravitacije ruskih vojnih napora je u Donjecku, a Vuhledar je u suštini južni bok toga“, rekao je Gustav Gresel, viši politički saradnik u berlinskoj kancelariji Evropskog saveta za spoljne poslove.
Teška borba za osvajanje tog područja koštala je Rusiju ljudstva i oružja, jer Ukrajinci nastavljaju da drže odbrambene linije. Rusija šalje izviđačke grupe veličine bataljona da ispitaju ukrajinske linije i gađaju artiljeriju prema njihovim položajima sa namerom da se potisnu na sever prema kritičnom autoputu N15, ključnom putu snabdevanja.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je ove nedelje da ruske trupe napreduju „sa uspehom“ u Vuledaru. U međuvremenu, britanski odbrambeni obaveštajni brifing kaže da je cilj Rusije da zauzme neokupirana područja Donjecka koji drže Ukrajinci, ali je malo verovatno da će izgraditi snage potrebne da se promeni ishod rata.
Predratna populacija Vuhledara od 14.000 smanjena je na oko 300. Većina stanovnika grada je pre rata radila u rudniku uglja i obližnjim fabrikama.
Olha Kiseliova, koja je nedavno evakuisana, radila je u fabrici cigala pre nego što su joj borbe promenile život.
Ruske snage su pojačale napade počevši od 24. januara, rekli su stanovnici. Tog dana, projektil je probio Kiselovu devetospratnicu. Sklonila se u podrum sa svoje troje dece i izronila je i našla zjapeću rupu kroz krov svog stana na trećem spratu.
To je bio trenutak kada je odlučila da mora da napusti svoj rodni grad. „Plakala sam ceo put, nisam htela da odem“, rekla je.
Tri ukrajinske brigade su pozicionirane u Vuhledaru i na periferiji grada. Asošijeted pres je razgovarao sa pet komandanata jedinica iz sva tri, koji su naveli samo svoja imena u skladu sa vojnom politikom Ukrajine. Ruske pešadijske trupe od 155 marinaca pozicionirane su samo četiri kilometra (dve milje) dalje u predgrađu Vuhledara.
Za obe strane, grad je taktički važan.
„To je jedna od glavnih logističkih tačaka regiona Donbasa, a takođe i jedna od glavnih tačaka uzvišenja“, rekao je Maksim, zamenik komandanta ukrajinskog bataljona marinske pešadije. „Zauzimanjem Vuledara, Rusi mogu lako da zauzmu ceo region Donjecka.
Zauzimanje Vuhledara bi omogućilo Rusiji da napreduje i ugrozi ukrajinske linije snabdevanja koje ulaze u žestoku liniju fronta Marinka na severu, rekao je Gresel iz Evropskog saveta za spoljne odnose. Za Ukrajinu, Vuhledar bi bio polazna rampa za buduće kontraofanzive prema Mariupolju i Berdjansku.
Sa svog mesta u gradu, ukrajinske snage mogu da vide ruske linije i do sada su bile u stanju da odbiju ruske pokušaje da opkole Vuhledar. Kolone ruskih tenkova i oklopnih vozila koja prevoze pešadiju neprekidno jurišaju i pokušavaju da razbiju ukrajinsku odbranu. Avijacija, rakete i artiljerija gađaju grad.
„Ali sa našim lovcima i protivtenkovskom opremom, njihovi pokušaji nisu bili uspešni“, rekao je Maksim, zamenik ukrajinskog komandanta. „Situacija je zategnuta, ali kontrolisana.
Slično drugim linijama fronta duž istoka, Rusi gube na desetine pešaka u pokušaju da zamore i oslabe ukrajinske odbrambene linije. Serhii, komandant ukrajinske obaveštajne jedinice, rekao je da je video ruske vojnike poslate pravo kroz polja koja su minirali Ukrajinci nakon što je Rusija zauzela selo Pavlivka, južno od Vuledara, u novembru.
„Oni deminiraju naša polja koristeći svoje ljude“, rekao je on.
Ukrajinski komandanti rekli su da neke od njihovih jedinica pate od velike nestašice municije.
Taj stav nije bio podeljen među brigadama, što sugeriše da su neke bolje snabdevene od drugih. Taras, komandant minobacačke jedinice, rekao je da njegove snage trpe veoma ozbiljne nedostatke. Suočen sa naređenjima da se gađa neprijateljska pozicija, rekao je: „Imam samo dva ili tri metka municije da to uradim. Nije to ništa.“
Dva komandanta brigade unutar Vuhledara izvestila su da su Rusi bacali gasne projektile koji su satima izazvali tešku dezorijentaciju i pečenje grla i kože. Više rangirani komandanti nisu komentarisali vrstu gasa koji je upotrebljen i rekli su da je istraga u toku.
„Oni nas ispituju i testiraju preko istočne linije fronta, uključujući i Vuhledar“, rekao je Oleksandr, komandant koji je nedavno izbačen iz grada. „Pokušavaju da pronađu naše tačke slabosti.“
Za sada, ruske aktivnosti oko Vuhledara nisu „operativno značajne“, rekla je Katerina Stepanenko, ruski analitičar u američkom trustu mozgova Instituta za proučavanje rata. Potrebna je veća borbena moć da bi se izvršili prodori kojima bi se postigao navedeni cilj ruske invazije — zauzimanje cele Donjecke pokrajine.
Čak i u slučaju pobede u Vuhledaru, Rusiji bi i dalje bilo potrebno mnogo borbene moći da se gurne na sever. Tri meseca nakon što su u novembru zauzele selo Pavlivka, ruske snage tek treba da se probiju u Vuhledar, koji je udaljen samo četiri kilometra — šest minuta vožnje.
„To nije operativno značajno jer će Rusi i dalje morati da se bore za više teritorije da bi značajno prekinuli ukrajinske kopnene linije komunikacije sa zapadnim Donjeckom“, rekao je Stepanenko. Vuhledar je samo „jedno naselje na putu, gde već trpe značajne gubitke i gde su, čini se, već pretrpeli gubitke na tom području.
U međuvremenu, poslednji meštani Vuhledara rekli su da ostaju.
Oleksandra Havrilko, policijski službenik za štampu za region Donjecka, moli one koji su ostali da napuste razorenu oblast. Većina provodi dane skrivajući se u podrumima, izlazeći kada su zatišja u borbi za punjenje telefona i prikupljanje zaliha u gradskim skloništima, zvanim „centri nepobedivosti“.
Sva deca iz grada osim jednog su evakuisana. Otac petnaestogodišnjaka, poslednjeg preostalog maloletnika u gradu, odbija da se rastane sa sinom ili napusti to područje, rekla je ona.
„Ima ljudi u gradu koji ne žele da budu evakuisani, pokušali smo mnogo puta“, rekla je ona. Većina se nikada nije udaljila od svog rodnog grada.
