Berlinčani se vraćaju na birališta u nedelju, birajući vladu za gradsku državu po drugi put u 18 meseci nakon što je, prvi put u istoriji Nemačke, sud proglasio izbore nevažećim zbog nepravilnosti, piše Rojters.
Glasanje bi moglo da odbaci ljevičarsku gradonačelnicu Franzisku Giffei sa funkcije mnogo prije kraja njenog mandata i da zakomplikuje život saveznom kancelaru, njenom partijskom savezniku Olafu Šolcu, oduzimanjem njegovoj koaliciji više glasova u gornjem domu parlamenta.
Ponovljeno glasanje, naloženo nakon prvobitnih izbora 21. septembra 2021. bilo je obeleženo nepravilnostima, uključujući duge redove i glasače koji su dobijali pogrešne glasačke listiće, još je jedna stavka u optužnici za one koji vide nemačku prestonicu kao sklerotični nered koji ne veruje Reputacija Nemačke za efikasnost.
Opozicioni demohrišćani (CDU) nadaju se da će im ova poruka odneti pobedu i dati vetar u leđa uoči oktobarskih glasanja u Hesenu, gde se nalazi nemačka finansijska prestonica Frankfurt, gde konzervativni premijer rizikuje da izgubi funkciju od drugog Šolcovog saveznika.
Ankete daju demohrišćanima oko 25 odsto glasova u Berlinu, što je udobno ispred socijaldemokrata (SPD) sa 21 odsto, što sugeriše da su birači simpatični prema ideji da se okonča 22 godine neprekidne vladavine socijaldemokrata.
„Želim da ljudi pogledaju Berlin i vide mesto gde stvari funkcionišu“, rekao je kandidat demohrišćana Kaj Vegner, obećavajući da će učiniti javnu administraciju bržom, popraviti škole koje se raspadaju i poboljšati javni red.
Ali daleko više glasača u gradu poznatom po svojoj umetnosti i partijskim scenama podržava stranke sa njegove leve strane, uključujući Gifejeve trenutne koalicione partnere Zelene sa 17 odsto i levicu sa 8 odsto, što znači da čak i ako Vegner bude na prvom mestu, on može se boriti da formira vladu.
Za mlade glasače, od kojih su mnogi iz imigrantskog porekla, pozivi CDU-a da se pojača rad policije su posebno uznemirujući.
Za kritičare Berlina, debakli kao što je novi gradski aerodrom, otvoren 2020. deceniju kasnije i višestruko veći od budžeta, simbolizuju jaz između otrcanog, iako simpatičnog, glavnog grada i bogatijih gradova poput Minhena ili Hamburga.
Za istoričara Tima Mosa, gradske borbe su delimično rezultat Hladnog rata, kada je podeljeni Berlin bio izlog za konkurentske komunističke i kapitalističke svetove, što znači da bi mogao da se kreće dok su platnici ulivali subvencije. Grad se od tada bori da postigne samopouzdanje, rekao je on.
Neke kritike izgledaju zastarele: energetska kriza koja je rezultat ruske invazije na Ukrajinu dovela je u sumnju budućnost nekih uspešnih nemačkih proizvodnih industrija, dok ga je tehnološka scena Berlina učinila jednim od gradova sa najbržim rastom u Evropi i jednim od najbržih nemačkih gradova. rastuće regionalne ekonomije.
