Spasioci u Turskoj izvukli su još ljudi iz ruševina rano u subotu, pet dana nakon najrazornijeg zemljotresa u zemlji od 1939. godine, ali nade u Turskoj i Siriji blede da će mnogo više preživelih bi se našao.
U Kahramanmarasu, blizu epicentra zemljotresa na jugoistoku Turske, bilo je manje vidljivih spasilačkih operacija usred razbijenih betonskih gomila srušenih kuća i stambenih blokova, dok je ulicama tutnjalo sve više kamiona koji su odvozili ruševine.
Rastući broj mrtvih, koji premašuje 24.150 širom južne Turske i severozapadne Sirije, pokrenuo je pitanja u vezi sa planiranjem zemljotresa i vremenom reagovanja u Turskoj, a predsednik Tajip Erdogan rekao je u petak da je vlasti trebalo da reaguju brže.
U pobunjeničkoj enklavi na severozapadu Sirije koja je pretrpela najveću štetu u zemlji od zemljotresa, ali gde su napori za pružanje pomoći komplikovani građanskim ratom starim više od decenije, veoma malo pomoći je stiglo čak i nakon što je vlada Damaska u petak rekla da će dozvoliti konvojima da prelaze linije fronta.
U Turskoj je 67 ljudi izvučeno iz ruševina u prethodna 24 sata, rekao je potpredsednik Turske Fuat Oktaj novinarima tokom noći, u naporima koji su privukli 31.000 spasilaca širom pogođenog regiona.
On je dodao da je oko 80.000 ljudi lečeno u bolnici, dok je 1,05 miliona ostalo bez krova nad glavom u zemljotresima u privremenim skloništima, dodao je on.
Nekoliko pokušaja spasavanja sada rezultira uspehom. U Antakiji, spasioci su nakon 128 sati izvukli 13-godišnjeg Ardu Can Ovuna iz ruševina zgrade, umotavši ga u foliju i stezajući mu vrat dok je na nosilima podizan sa zemlje.
Tokom noći, 70-godišnja žena i devetogodišnji dečak spašeni su u Kahramanmarasu, a 55-godišnja žena je izvučena iz ruševina u istočnom gradu Dijarbakiru. Međutim, žena koja je spašena u petak u Kirihanu u Turskoj umrla je u subotu u bolnici.
Širom razorenog regiona, ljudi su još uvek čekali vesti o nestalim najmilijima. Soner Zamir i Sevde Nur Zamir čučali su u subotu ispred porušene zgrade u kojoj su živeli njegovi roditelji i baka i deda.
„Neki ljudi su juče izašli, ali sada nema nade. Ova zgrada je previše srušena za život“, rekao je Zamir.
Južno od grada, kolona od šest belih kombija sa sirenama i zelenim svetlima sa oznakom „Usluga pogrebnog prevoza” polako je prešla seoskim putevima kasno u petak. U jednom selu, Hasan Kunduru je rekao da je pronađeno najmanje devet tela.
„Spasilaca nije bilo. Ovo radimo sami svojim rukama“, rekao je on.
Katastrofa je pogodila dok se Erdogan priprema za nacionalne izbore koji bi trebalo da budu održani do juna, i to u vreme kada je njegova popularnost već opadala zbog rastućih troškova života i pada turske valute.
Tinjajući gnev zbog kašnjenja u isporuci pomoći i pokretanja spasilačkih napora će verovatno uticati na izbore.
Čak i pre zemljotresa, glasanje je viđeno kao najteži Erdoganov izazov u dve decenije na vlasti. Od katastrofe je pozvao na solidarnost i osudio, kako je rekao, „negativne kampanje za političke interese“.
Ljudi u zoni zemljotresa i opozicioni političari optužili su vladu za sporo i neadekvatno olakšanje u ranoj fazi, a kritičari kažu da vojska, koja je igrala glavnu ulogu nakon zemljotresa 1999. godine, nije bila uključena dovoljno brzo.
Erdogan je priznao neke probleme sa početnom reakcijom Turske na zemljotres, posebno pristup transportu, ali je rekao da je situacija kasnije stavljena pod kontrolu.
„Zemljotres je bio ogroman, ali ono što je bilo mnogo veće od zemljotresa je nedostatak koordinacije, nedostatak planiranja i nekompetentnost“, rekao je Kemal Kiličdaroglu, šef glavne opozicione stranke.
Počinju da se postavljaju i pitanja o ispravnosti zgrada u zoni pogođenoj zemljotresom.
Državni tužioci u Kahramanmarasu rekli su da će istražiti urušavanje zgrada i sve nepravilnosti u njihovoj izgradnji. Policija je uhapsila izvođača radova koji je izgradio 12-spratni luksuzni stambeni blok koji se srušio u Hataju, dok je čekao da se ukrca u avion u Istanbulu.
Zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale od ponedeljka, sa nekoliko snažnih naknadnih potresa širom Turske i Sirije, rangiran je kao sedma najsmrtonosnija prirodna katastrofa na svetu u ovom veku, nadmašujući zemljotres i cunami u Japanu iz 2011. i približavajući se broju od 31.000 poginulih u zemljotresu u susednom Iranu 2003. godine.
Slično snažan zemljotres u severozapadnoj Turskoj 1999. godine ubio je više od 17.000 poginulih 1999. godine. Zemljotres od ponedeljka, sa do sada poginulim od 20.665 ljudi unutar Turske, najsmrtonosniji je u zemlji od 1939. godine.
U Siriji, ljudi koji su čekali vesti o članovima porodice zakopanim ispod srušenih zgrada, svečano su stajali pored gomila lomljenog betona i iskrivljenog metala.
Mnogi stanovnici severozapadne Sirije pod kontrolom pobunjenika već su bili raseljeni iz drugih delova zemlje koje su vratile provladine snage tokom građanskog rata koji je u toku, ali su sada ponovo beskućnici.
„Prvog dana smo spavali na ulicama. Drugog dana smo spavali u našim kolima. Onda smo spavali u tuđim domovima“, rekao je Ramadan Sleiman, 28, čija je porodica pobegla iz istočne Sirije u grad Jandaris, koji je bio težak. oštećen u zemljotresu.
Sirijski predsednik Bašar el Asad obavio je svoje prvo prijavljeno putovanje u pogođena područja od zemljotresa, posetivši bolnice u Alepu u petak i Latakiji u subotu, javili su državni mediji, nakon što su odobrili isporuku pomoći preko linija fronta građanskog rata.
Desetine aviona sa pomoći stiglo je u oblasti koje drži Asadova vlada od ponedeljka, ali malo toga je stiglo do severozapada, najteže pogođenog područja. U normalnim vremenima, UN isporučuju pomoć regionu preko granice sa Turskom preko jednog kontrolnog punkta, što je politika koju Damask kritikuje kao narušavanje njegovog suvereniteta.
