Sa svojom neverovatnom sposobnošću da oponaša ljudski jezik i rasuđivanje, ChatGPT izgleda najavljuje revoluciju u veštačkoj inteligenciji. Spretni chatbot može da dočara pesme i eseje, deli recepte, prevodi jezike, deli savete i priča viceve, među beskrajnim aplikacijama koje su korisnici testirali otkako je istraživačka laboratorija Silicijumske doline OpenAI objavila alatku za obradu prirodnog jezika u novembru.
Uz uzbuđenje dolazi i neka strepnja – da bi tehnologija mogla da degradira autentično ljudsko pisanje i kritičko razmišljanje, da ugrozi industriju i pojača naše predrasude i predrasude.
Za one koji rade u oblasti veštačke inteligencije, ChatGPT nije samo senzacija preko noći, već znak dostignuća nakon godina eksperimentisanja, kaže pomoćnik profesora računarskih nauka Džonsa Hopkinsa Daniel Khashabi, koji je specijalizovan za obradu jezika i koji je radio na sličnim alatima.
„ChatGPT može izgledati kao iznenadna revolucija koja je nastala niotkuda“, kaže on. „Ali ova tehnologija se postepeno razvijala tokom mnogo godina, sa brzim napretkom u poslednjih nekoliko.“
Međutim, Khashabi priznaje eru bez presedana koju ChatGPT, čini se, započinje, a koja je prepuna potencijala za ljudski napredak. „Ovo je zaista naša šansa da revidiramo naše razumevanje šta znači biti inteligentan“, kaže on. „Ovo je uzbudljivo vreme jer imamo ovu priliku da radimo na novim izazovima i novim horizontima koji su nam se nekada činili van domašaja.
Dok Microsoft ulaže u alatku, OpenAI izdaje plaćenu verziju, a Gugl planira da objavi sopstveni eksperimentalni chatbot, Hub se prijavio sa Khashabijem radi uvida u tehnologiju i kuda ide.
Prva faza ne uključuje direktne ljudske povratne informacije. Model uči strukturu jezika vraćajući ogromne količine teksta sa veba—na primer, rečenice i pasuse sa Vikipedije, Tvitera, Reddita, Njujork Tajmsa i tako dalje, i to na svim različitim jezicima. Takođe je obučen u kodovima koje su napisali programeri, sa platformi kao što je GitHub.
U drugoj fazi, [uopšteno nazvanoj „samo-nadgledano“ učenje], ljudski anotatori se uključuju u obuku modela kako bi postao sofisticiraniji. Oni pišu odgovore na različite vrste upita koje ChatGPT prima, tako da model uči da izvršava zadatke pomoću komandi poput „napiši esej na ovu temu“ ili „revidira ovaj pasus“.
Pošto je OpenAI u rudniku zlata, oni mogu sebi priuštiti da angažuju mnoge anotatore i nateraju ih da komentarišu mnogo visokokvalitetnih podataka. Čuo sam kroz vinovu lozu da je početni sistem dobio blizu 100.000 rundi povratne informacije od ljudi. Dakle, iza ovoga stoji mnogo ljudskog rada.
Ali tajno oružje OpenAI-a nije njegova AI tehnologija, već ljudi koji koriste njegove usluge. Svaki put kada neko postavi upit njihovom sistemu, oni prikupljaju te upite kako bi se ChatGPT prilagodio onome što korisnici traže i identifikovali slabosti njihovih sistema. Drugim rečima, OpenAI-jev uspeh je bio osvajanje miliona ljudi za korišćenje njegove demo verzije.
Može biti odličan alat za pisanje i razmišljanje. Mogu da napišem rezime ideje koju imam na umu, da zamolim ChatGPT da je proširi sofisticiranije, zatim da izaberem rezultate koji mi se sviđaju i da ih dalje razvijem ili nastavim da koristim ChatGPT. Ovo je zajedničko pisanje ljudi i mašina. Kao što je neko na Tviteru prikladno rekao, „ChatGPT je e-bicikl za vaš mozak!“
To je još jedna prekretnica za napredak AI i zaslužuje da bude proslavljena. Uzbudljivo je što se veštačka inteligencija i obrada prirodnog jezika približavaju pomoći ljudima u zadacima do kojih im je stalo.
Međutim, brinem se o prenaglašavanju stanja AI. Napredak je postignut, ali „opšta inteligencija“ još uvek nije na vidiku. Tokom proteklih nekoliko decenija, stalno smo revidirali naše pojmove o tome šta znači biti „inteligentni“ svaki put kada napredujemo. 1960-ih i 70-ih, naš cilj je bio da stvorimo sistem za igranje šaha protiv ljudskog bića. Ovakvih primera ima mnogo. Svaki put kada napredujemo, mislimo: „To je to!“ Ali nakon nekog vremena, hipeza umire, a mi vidimo probleme i identifikujemo nove potrebe.
„Inteligencija“ je uvek bila pokretna stativa i verovatno će to ostati, ali uzbuđen sam zbog napretka koji vidim u otklanjanju nedostataka sistema sličnih ChatGPT-u.
ChatGPT lako izmišlja stvari. Ako pitate ChatGPT nešto što ranije nije video, to će halucinirati činjenice tečnim i argumentiranim jezikom. Na primer, ako tražite da definiše „Na kom turniru je Venus Vilijams osvojila svoj osmi grend slem?“ to će vam dati odgovor, iako je Venus Vilijams osvojila sedam grend slemova. Želela je da osvoji svoju osmu, kako su mnoge kuće objavile, ali nije. A model meša dva pojma „želeo sam da pobedim“ i „pobedio“.
A problem je što to radi tako tečno. Može vam dati smeće, ali na tako tečnom, koherentnom jeziku da – ako niste stručnjak u tom domenu – možete verovati da je ono što govori istina. To me brine, i mislim da smo mi ljudi lakoverni pred naizgled dobro artikulisanim rezultatima.
Sada imamo ove alate koji mogu da generišu kreativan i tečan jezik, izazov sa kojim smo se godinama bavili. Kao naučnik AI, moje uzbuđenje je u vezi sa sledećim koracima, a imamo nove probleme koje AI treba da reši.
Manje sam uzbuđen zbog cilja veštačke inteligencije — ljudske inteligencije sa reverznim inženjeringom — a više zbog IA, ili povećanja inteligencije. Mislim da je vrijedan cilj koristiti AI kako bi se omogućilo ljudima da rade bolje stvari i povećali ljudske kapacitete. Uzbuđen sam zbog takvih sistema saradnje.
Još uvek smo usred ove promene, ali ćemo nastaviti da činimo jezičke modele efikasnijim, što će dovesti do mnogo kompaktnijih modela visokog kvaliteta. Shodno tome, svuda ćemo biti svedoci vrlo pouzdanih oblika konverzacijskih agenata. Budući modeli će biti vaši pomoćnici za veb navigaciju, obavljajući razne svakodnevne veb-bazirane zadatke koje sami radimo ovih dana.
Isti skup tehnologija takođe počinje da se probija u fizički svet. Trenutni modeli, kao što je ChatGPT, ne percipiraju svoje okruženje. Na primer, ne mogu da vide gde mi je telefon ili koliko sam umoran. Uskoro ćemo videti ChatGPT očima. Ovi modeli će koristiti različite modalitete podataka (tekst, vizuelni, auditorni, itd.), koji su neophodni da bi nam svakodnevno služili.
Ovo će dovesti do robota koji se sami nadgledaju na osnovu podataka njihovog fizičkog okruženja, uključujući fizičke objekte, ljude i njihove interakcije. Uticaj će ovde biti ogroman. Za manje od 10 godina, svaki fizički uređaj koji svakodnevno koristimo — automobil, frižider, mašina za pranje veša, itd. — postaće agenti za razgovor sa kojima ćete razgovarati. Takođe ćemo videti robote koji su neverovatno robusni u rešavanju problema koji su danas nemogući. Zamislite da ćete razgovarati sa svojom Roombom o stvarima koje želite ili ne radite na način na koji razgovarate sa ChatGPT-om.
Takođe je neophodno ne izgubiti iz vida kako će ove tehnologije promeniti stvari na društvenom nivou. Budući multimodalni modeli — ChatGPT sa očima i ušima — biće svuda i uticaće na sve, uključujući javnu bezbednost. Ali sada dolazi briga: u društvu u kojem nas stalno posmatraju modeli veštačke inteligencije koji imaju oči i uši i koji se stalno poboljšavaju što više teže, kako će izgledati naša sloboda i privatnost?
To zvuči kao distopijsko društvo opisano u čuvenom romanu 1984. Kao i svaka druga tehnologija, modeli sa samokontrolom su mač sa dve oštrice. Najbolje što sada možemo da uradimo je da ostanemo na oprezu, predviđamo i raspravljamo o takvim pitanjima pre nego što se prijave porastu. U idealnom slučaju, potrebno je da razvijemo okvire koji osiguravaju našu slobodu i jednakost ekstrapolacijom iz primera kao što je ChatGPT na njegova buduća proširenja. Optimista sam da hoćemo.
