Na Antarktiku trenutno ima manje morskog leda nego u bilo kom trenutku za četrdeset godina od početka satelitskog posmatranja: početkom februara 2023. godine, samo 2,20 miliona kvadratnih kilometara Južnog okeana bilo je prekriveno morskim ledom. Istraživači sa Instituta Alfred Vegener i Univerziteta u Bremenu analiziraju situaciju za Portal morskog leda.
Januar 2023. je već postavio novi rekord za svoj mesečni srednji obim (3,22 miliona kvadratnih kilometara), iako se faza topljenja na južnoj hemisferi nastavlja do kraja februara. Trenutni ekspedicijski tim na brodu RV Polarstern je upravo prijavio uslove gotovo bez leda u svom trenutnom istraživačkom području, Bellingshausenom moru.
„Dana 8. februara 2023. godine, na 2,20 miliona kvadratnih kilometara, obim antarktičkog morskog leda je već pao ispod prethodnog rekordnog minimuma iz 2022. (2,27 miliona kvadratnih kilometara 24. februara 2022.). Pošto će se topljenje morskog leda na Antarktiku najverovatnije nastaviti u drugoj polovini meseca, još ne možemo da kažemo kada će biti dostignut rekordno niski nivo ili koliko će se još morskog leda otopiti između sada i tada“, kaže profesor Kristijan Has, šef odseka za fiziku morskog leda u Alfredu. Vegener institut, Helmholc centar za polarna i morska istraživanja (AVI), s obzirom na trenutna dešavanja na Antarktiku.
„Brzi pad morskog leda u poslednjih šest godina je prilično značajan, pošto se ledeni pokrivač gotovo nije promenio u prethodnih trideset pet godina. Još uvek nije jasno da li je ono što vidimo početak brzog kraja leta. morskog leda na Antarktiku, ili ako je to samo početak nove faze koju karakteriše nizak, ali još uvek stabilan morski ledeni pokrivač tokom leta.“
Topljenje je napredovalo od decembra 2022. godine, posebno u Belinsauzenovom i Amundsenovom moru na zapadnom Antarktiku; prva je praktično bez leda. To je takođe mesto gde se trenutno nalazi istraživački brod Polarstern, koji istražuje dokaze ostavljene iza prošlih glacijala i interglacijala.
Prema rečima vođe ekspedicije i geofizičara AVI prof. Karstena Gola, koji je sada u regionu po sedmi put, pošto je prvi put došao 1994. godine: „Nikada ranije nisam video ovako ekstremnu situaciju bez leda. Kontinentalni pojas, oblast veličine Nemačke, sada je potpuno bez leda. Iako su ovi uslovi povoljni za naš terenski rad na brodovima, još uvek je zabrinjavajuće razmotriti koliko je brzo došlo do ove promene.“
Tokom godine, antarktički morski led uglavnom dostiže svoj maksimum u septembru ili oktobru, a minimalan u februaru. U nekim regionima, morski led se leti potpuno topi. Zimi, hladna klima širom Antarktika promoviše brzo formiranje novog morskog leda. Na svom maksimumu, pokrivač morskog leda na Antarktiku je generalno između 18 i 20 miliona kvadratnih kilometara. Leti se smanjuje na otprilike 3 miliona kvadratnih kilometara, pokazujući mnogo više prirodne godišnje varijabilnosti od leda na Arktiku.
Dalje, antarktički morski led je mnogo tanji od svog arktičkog pandana i pojavljuje se samo sezonski — što objašnjava zašto se veoma dugo smatralo da je njegov razvoj nemoguće predvideti u roku od nekoliko dana. Poslednjih godina, međutim, nauka je otkrila nekoliko mehanizama za predviđanje razvoja morskog leda na sezonskim vremenskim skalama. Poznavanje prisustva morskog leda nedeljama ili mesecima unapred je od velikog interesa za antarktičko brodarstvo.
Analize trenutnog obima morskog leda, koje je uradio tim Sea Ice Portala, pokazuju da je za ceo januar 2023. godine led bio na najnižoj ikada zabeleženoj meri za doba godine od početka vođenja evidencije u 1979. Prosečna mesečna vrednost iznosila je 3,22 miliona kvadratnih kilometara, ca. 478.000 kvadratnih kilometara (površina otprilike veličine Švedske) ispod prethodnog minimuma iz 2017.
Što se tiče njegovog dugoročnog razvoja, antarktički morski led pokazuje opadajući trend od 2,6 odsto po deceniji. Ovo je osma godina zaredom u kojoj je srednja površina morskog leda u januaru ispod dugoročnog trenda.
Ovo intenzivno otapanje moglo bi biti posledica neuobičajeno visokih temperatura vazduha na zapadu i istoku Antarktičkog poluostrva, koje su iznosile ca. 1,5 °C iznad dugogodišnjeg proseka. Pored toga, južni anularni režim (SAM) je u izrazito pozitivnoj fazi, što utiče na preovlađujuću cirkulaciju vetra na Antarktiku. U pozitivnoj SAM fazi (kao danas), anomalija niskog pritiska se formira nad Antarktikom, dok se anomalija visokog pritiska razvija nad srednjim geografskim širinama.
Ovo pojačava zapadne vetrove i dovodi do njihovog skupljanja prema Antarktiku. Kao rezultat toga, podizanje cirkumpolarne duboke vode na kontinentalnom pojasu se intenzivira na Antarktiku, promovišući povlačenje morskog leda. Što je još važnije, to takođe intenzivira otapanje ledenih polica, što je suštinski aspekt za budući globalni porast nivoa mora.
Otkrivanje geološke evolucije ledenog pokrivača Zapadnog Antarktika, odnosno masivnih glečera koji pokrivaju antarktički kontinent i podstiču ledene police, proklamovani je cilj trenutne ekspedicije Polarstern. To će nam, nadamo se, omogućiti da damo preciznije izjave o budućem razvoju ledenog pokrivača, a samim tim i o porastu nivoa mora suočenih sa stalnim klimatskim promenama.
Na primer, poslednji interglacijal, pre 120.000 godina, i produženi topli period u pliocenu pre otprilike 3,5 miliona godina, smatraju se analognim današnjem. U oba prošla perioda, zagrevanje je bilo isključivo zbog postepenih promena Zemljine orbite – danas su one dopunjene emisijama ugljen-dioksida, koje nastaju upotrebom fosilnih goriva i akumuliraju se u atmosferi.
Uvidi stečeni iz istorije ledenih pokrivača imaju za cilj da pomognu u proceni koliko će se oni brzo i ekstenzivno istopiti kada se prevaziđu određene prelomne tačke današnjih brzih antropogenih klimatskih promena. S tim u vezi, istraživači koriste geofizičke i geološke metode za istraživanje morskih sedimenata na morskom dnu, koji, kao arhive prošlih kretanja ledenih ploča, sadrže dragocene informacije.
Istorijski zapisi takođe odražavaju ogromne promene. Na primer, u leto na Antarktiku pre 125 godina, belgijski istraživački brod Belgica bio je zarobljen u masivnom ledu više od godinu dana — u potpuno istom regionu gde Polarstern sada može da radi u vodama potpuno bez leda.
Fotografije i dnevnici posade Belgice nude jedinstvenu hroniku ledenih uslova u Belinshauzenovom moru u zoru industrijskog doba, koju istraživači klime često koriste kao reper za poređenje sa današnjim klimatskim promenama.
