Iako je hepatitis E uobičajena bolest, malo se zna o životnom ciklusu virusa. Inicijalne nalaze o tome kako uspeva da inficira ćelije izvestio je tim iz molekularne i medicinske virusologije na Univerzitetu Rur u Bohumu, Nemačka, i Univerziteta Carl von Ossietzki Oldenburg u časopisu Hepatologija 7. februara 2023.
Protein nazvan EGFR, skraćeno za receptor epidermalnog faktora rasta, igra odlučujuću ulogu u prodiranju virusnih čestica u ćelije. Ovaj nalaz bi mogao da otvori nove mogućnosti lečenja hepatitisa E, pošto već postoje odobreni lekovi protiv EGFR koji inhibiraju aktivnost ovog receptora.
Jedan od razloga zašto je hepatitis E relativno nedovoljno istražen je taj što je robustan model ćelijske kulture za njegovo proučavanje razvijen tek pre oko tri godine u Bohumu i Hanoveru. Istraživači su sada mogli da koriste ovaj model da istraže kako je virus u stanju da inficira ćelije.
„Koristili smo lekove za suzbijanje aktivnosti EGFR proteina u nekim ćelijskim linijama u vreme ulaska virusa“, objašnjava prvi autor Jil Aleksandra Šrader. „U ovim kulturama primetili smo da je bilo značajno manje zaraženih ćelija.“ Da bi ovo proverili, istraživači su koristili ćelijske kulture u kojima je ko-receptor bio prekomerno proizveden. U ovom slučaju, došlo je do više infekcija nego u netretiranim ćelijama.
„Ovo nam pokazuje da je protein EGFR od velike važnosti za mehanizam ulaska virusa u ćelije“, kaže Jil Schrader. Štaviše, deo proteina koji se nalazi na spoljašnjoj strani ćelija i za koji se vezuju ligandi je važan za ulazak virusa. Ako nedostaje, virusi ne mogu da prodru u ćeliju. Potrebna su dalja istraživanja da bi se utvrdilo da li su drugi igrači potrebni da virus inficira ćelije ili da li sam receptor unosi virus.
„Za virus hepatitisa C, na primer, poznato je da je još više receptora uključeno u ulazak virusa u ćelije“, objašnjava profesor Eike Steinmann, šef Odeljenja za molekularnu i medicinsku virusologiju na Univerzitetu Rur u Bohumu. „Ovo bi takođe mogao biti slučaj sa virusom hepatitisa E.“
Dokazi da je EGF receptor uključen u infekciju su posebno interesantni jer već postoje odobreni lekovi koji suzbijaju njegovu aktivnost. „Ovi lekovi su odobreni u Evropi i SAD za određene vrste raka gde je receptor preaktivan i može izazvati nekontrolisani rast ćelija“, objašnjava dr Volker Kinast, virolog sa Univerziteta Carl von Ossietzki u Oldenburgu. Dalje studije bi morale da pokažu da li ovi agensi mogu biti opcija lečenja protiv hepatitisa E.
Virus hepatitisa E (HEV) je glavni uzrok akutnog virusnog hepatitisa. Svake godine od ove bolesti umre oko 70.000 ljudi. Nakon prvog dokumentovanog izbijanja epidemije 1955-56, prošlo je više od 50 godina pre nego što su istraživači pobliže pogledali ovo pitanje. Akutne infekcije obično nestaju same od sebe kod pacijenata sa netaknutim imunološkim sistemom. Kod obolelih osoba sa smanjenim ili potisnutim imunološkim sistemom, kao što su primaoci transplantiranih organa ili osobe zaražene HIV-om, HEV može postati hroničan. HEV je takođe posebno opasan za trudnice.
