Da bi se smanjile superbakterije, svet mora da smanji zagađenje i promeni način na koji se ponašamo, navodi se u novom izveštaju UN.
Suzbijanje zagađenja životne sredine ljudskim, životinjskim, farmaceutskim, poljoprivrednim i zdravstvenim otpadom je od suštinskog značaja za smanjenje pojave, prenosa i širenja superbakterica.
U koautorstvu profesora Univerziteta Njukasl Dejvida V. Grahama, vodeći izveštaj „Priprema za superbakterije: jačanje ekološke akcije u odgovoru jednog zdravlja na otpornost na antimikrobne lekove“ pokrenut je na Šestom sastanku Grupe globalnih lidera o otpornosti na antimikrobne antimikrobne AMR, održanom na Barbadosu 7. i 8. februara.
Izveštaj pokazuje da je antimikrobna rezistencija (AMR), koja može da stvori superbakterije, usko povezana sa trostrukom planetarnom krizom klimatskih promena, biodiverziteta i gubitka prirode, i zagađenja i otpada, izazvanih ljudskom aktivnošću, neodrživom potrošnjom i obrascima proizvodnje. Takođe navodi da moramo promeniti naše ponašanje i povećati ulaganja u međusektorska rešenja.
Na listi SZO među 10 najvećih globalnih pretnji po zdravlje, procenjuje se da je 2019. godine 1,27 miliona smrtnih slučajeva direktno pripisano infekcijama otpornim na lekove širom sveta, a 4,95 miliona smrtnih slučajeva širom sveta povezano je sa bakterijskom AMR (uključujući one koji se direktno pripisuju AMR-u).
Razvoj i širenje AMR-a znače da bi antimikrobni lekovi koji se koriste za sprečavanje i lečenje infekcija kod ljudi, životinja i biljaka mogli postati neefikasni, a savremena medicina više nije u stanju da leči čak ni blage infekcije.
Izveštaj je utvrdio da:
Profesor Graham sa Njukaslske škole inženjeringa, koji je nedavno imenovan u Kuadripartitnu tehničku grupu UN-a za antimikrobnu rezistenciju i integrisani nadzor (KTG-AIS), rekao je: „Novi izveštaj UN o superbakterijama, AMR-u i životnoj sredini je igra- promena jer pruža snažne dokaze da je naš jedini način da sprečimo i smanjimo povećanje AMR-a kroz holistička rešenja, koja prelaze sve sektore.
„Etos se zove Jedno zdravlje, što funkcionalno kaže da su zdravlje ljudi, životinja i životne sredine suštinski povezani, i bez smanjenja AMR-a u svim sektorima odjednom, AMR će nastaviti da raste.
„Važnost izveštaja je u tome što pokazuje da je životna sredina ključna za prenošenje i širenje AMR-a, čak i na sektor zdravlja ljudi i životinja i iz njega, a rešenja za AMR moraju da se fokusiraju na prevenciju u svim sektorima, međusektorska rešenja i povećan integrisani nadzor. “
Ključne preporuke izveštaja uključuju:
Izvršni direktor Programa UN za životnu sredinu (UNEP) Inger Andersen rekla je: „AMR nije samo zdravstveno pitanje. AMR nije samo pitanje životne sredine. AMR je pitanje pravičnosti. Jedan broj to jasno pokazuje. Do 2030. AMR bi mogao da izazove pad u BDP-u od 3,4 triliona dolara godišnje. Ovo bi moglo gurnuti dodatnih 24 miliona ljudi u ekstremno siromaštvo. Ako smo ozbiljni u pogledu povećanja pravičnosti i spasavanja života, moramo odmah da delujemo na AMR.
„Suština je da ozbiljno shvatanje AMR-a znači sprečavanje zagađenja životne sredine. Ograničavanje ispuštanja antimikrobnog otpada u životnu sredinu važno je za sve—jer je svaki sektor kriv za povećanje tereta AMR-a.“
