Mnogi ljubitelji fudbala rado se sećaju Rika Aringtona kao kvoterbeka Filadelfija Iglsa od 1970. do 1973. godine, ali sećanja njegove ćerke su okaljana godinama koje su provele gledajući njenog oca kako pati od hronične traumatske encefalopatije u kasnoj fazi (CTE).
Degenerativna bolest mozga koja se nalazi kod sportista, vojnih veterana i drugih sa istorijom ponavljajućih trauma mozga, CTE izaziva depresiju, samoubilačke misli, agresiju i promene raspoloženja. Na kraju, ljudi imaju problema sa razmišljanjem i pamćenjem, i na kraju mogu razviti demenciju. Ponovljeni udarci u glavu — čak i ako ne izazivaju potres mozga — smatraju se glavnim faktorom rizika za CTE.
Govoreći o očevoj bolesti po prvi put na nedavno održanoj dobrobiti za Fondaciju Concussion Legaci Foundation, sportska voditeljka Džil Arington rekla je da više ne uživa u gledanju fudbala.
„Kada vidim kako se igrači sudaraju na terenu, vidim lice mog tate kako me kroz suze moli da okončam njegovu bedu. Vidim najjačeg čoveka koga sam ikada poznavao kako se mesecima bori da spava… i ne može da napravi jednostavan mobilni telefon. pozovite“, rekla je okupljenima.
Iako nije imao istoriju potresa mozga, Arringtonova je rekla da je njen otac patio od KTE više od 35 godina. „Život mu je prekinut sportom koji je voleo“, žalila je ona.
Istraživači sa CTE centra Bostonskog univerziteta su nedavno objavili da su sada dijagnostikovali CTE u mozgovima 345 od 376 (91,7%) NFL igrača koji su proučavani. Arington je bio među njima.
Nasuprot tome, studija Bostonskog univerziteta iz 2018. od 164 donirana mozga otkrila je jedan (0,6%) sa CTE. Jedan slučaj CTE bio je kod bivšeg fudbalera koledža.
Podaci o NFL igračima ne znače nužno da 9 od 10 sadašnjih i bivših NFL igrača imaju CTE. Koliko ih tačno radi, nije poznato jer se stanje može definitivno dijagnostikovati samo obdukcijom mozga nakon smrti.
Mozak sa CTE pokazuje nakupljanje proteina zvanog tau oko krvnih sudova. Ovo se razlikuje od onoga što se obično vidi u mozgu pogođenom starenjem, Alchajmerom ili bilo kojom drugom bolešću mozga.
„Svakih 2,6 godina fudbala na bilo kom nivou udvostručuje rizik od CTE, a što duže igrate i što više igrate, to je veći rizik“, rekla je dr En Meki, direktorka CTE centra Bostonskog univerziteta (BU) i šef neuropatologije u VA Bostonskom zdravstvenom sistemu. Ona takođe vodi banku mozga UNITE, najveće svetsko skladište tkiva fokusirano na CTE i traumatske povrede mozga.
Novo istraživanje se zasniva na nalazima studije iz 2017. koja je pokazala CTE u 99% mozgova NFL igrača, 91% fudbalera koledža i 21% srednjoškolskih fudbalera u banci mozga UNITE.
„Sada, pet godina kasnije, imamo mnogo više [mozga], a još uvek vidimo da je više od 90% NFL igrača pogođeno“, rekao je Meki. „Iako interesovanje javnosti za CTE raste i opada, ovaj problem ne nestaje.“
Nešto treba da se promeni, rekla je.
„U populaciji banke mozga, vidimo mnogo slučajeva CTE, i ono što nam govori je da moramo nešto da uradimo odmah, a mi još uvek sedimo za petama“, rekao je Meki.
Napori prevencije kao što su promena pravila igre i osiguranje da deca počnu da se bave sportom u kasnijim godinama su početak, primetila je ona.
„Potrebne su nam i bolje dijagnostičke tehnike za dijagnosticiranje ovog stanja tokom života“, rekao je McKee.
Istraživači takođe traže nove načine za lečenje CTE i sprečavanje njegovih posledica, dodala je ona. Sada postoje načini za rešavanje nekih njegovih simptoma, kao što su depresija i anksioznost.
„Simptomi su veoma onemogućujući, a nepoznavanje uzroka čini da se ljudi osećaju bespomoćnijim, tako da samo sposobnost da označite šta se dešava može biti od pomoći“, rekao je Meki.
Ona je pozvala sve koji su se bavili kontaktnim sportovima i koji sada imaju potencijalne simptome CTE da vide svog doktora.
„Možda patite od ranih stadijuma CTE-a, a mi možemo učiniti stvari da ga poboljšamo“, rekla je ona.
McKee i njene kolege traže od bivših sportista da se pridruže istraživačkim studijama kako bi naučili kako da dijagnostikuju i leče CTE.
„Izađi napred“, rekla je.
Kris Novinski je svoju životnu misiju učinio da se bori protiv potresa mozga. On je suosnivač i izvršni direktor Fondacije Concussion Legaci Foundation u Bostonu.
„Ovo [istraživanje] sugeriše da će uspeh u fudbalu na način na koji igramo verovatno dovesti do CTE“, rekao je on. „Debata o tome zašto je završena: znamo da su udarci u glavu faktor rizika.“
CTE je daleko rasprostranjeniji nego što se mislilo, rekao je Novinski. Pomoć je dostupna i mnogi simptomi CTE se mogu lečiti.
Sa strane prevencije, potrebno je razmotriti promenu pravila igre. Kampanja „Prestani da udaraš decu u glavu“ zagovara da se sport ne bavi pre 14. godine, primetio je Novinski.
Ostaje još mnogo toga da se nauči o CTE, rekao je dr Frederik Soliman, lekar sportske medicine na Orlando Health Jevett Ortopedskom institutu na Floridi.
„Prvo smo to shvatili u biopsiji mozga, a sada se vraćamo da otkrijemo uzroke“, rekao je on.
Genetika, zloupotreba supstanci ili drugi faktori mogu povećati verovatnoću da osoba razvije CTE, primetio je Soliman.
„Samo mali deo ljudi dobije CTE kada pomislimo na sve ljude koji se bave kontaktnim sportovima, tako da moraju biti uključeni i drugi faktori“, rekao je on.
Objavljujući svoje nalaze, BU CTE centar je rekao da se očekuje da će uskoro biti objavljeni. Delimično zbog napretka u istraživanju CTE, američki nacionalni instituti za neurološke poremećaje i moždani udar nedavno su ažurirali svoj stav o uzroku CTE.
