Znamo da vulkani mogu izazvati dramatične promene u atmosferi kada eruptiraju, ali šta je sa onim dugim vremenskim periodima kada se čini da su utihnuli?
Nova studija sugeriše da bi neaktivni vulkani mogli da ispuštaju mnogo više sumpora nego što smo mislili.
U stvari, možda smo potcenili proizvodnju sumpora iz uspavanih vulkana za faktor tri. To bi moglo značiti rekalibraciju modela klime i kvaliteta vazduha, pošto je sumpor jedan od najvažnijih elemenata u smislu obezbeđivanja efekta hlađenja klime.
Ovi nalazi su zasnovani na sitnim česticama zarobljenim u slojevima ledenog jezgra izvađenog iz centralnog Grenlanda, pokazujući sastav atmosfere koja je kružila iznad Arktika između 1200. i 1850. godine. Emisije sumpora iz uspavanih vulkana bile su mnogo veće nego što se očekivalo.
„Otkrili smo da je u dužim vremenskim razmacima količina sulfatnih aerosola koji se oslobađaju tokom pasivne degazacije mnogo veća nego tokom erupcija“, kaže atmosferski naučnik Ursula Jongebloed sa Univerziteta u Vašingtonu.
„Pasivna degazacija oslobađa najmanje 10 puta više sumpora u atmosferu, u decenijskom vremenskom periodu, nego erupcije, a moglo bi biti čak 30 puta više.
Prvobitni cilj istraživanja bio je da se sagleda količina sumpora koji morski fitoplankton dodaje atmosferi kroz jedinjenja koja oslobađaju dok rastu. Smatralo se da je fitoplankton glavni izvor emisije sumpora pre nego što su se pojavili ljudi. Ali doprinosi vulkana – koji su naznačeni merenjima izotopa – zaustavili su naučnike na putu.
Vulkani bi mogli biti dvostruko važniji od morskog fitoplanktona kada je u pitanju proizvodnja sumpora, sugerišu istraživači, čak i kada ne eruptiraju. Oblaci gasa koji cure iz uspavanih vulkana nisu vidljivi na satelitskim snimcima, zbog čega je njihov doprinos do sada potcenjen.
U isto vreme, ako su prirodni izvori sumpora veći, onda smo možda precenjivali efekat hlađenja koje su zagađivači sumpora iz industrije imali na temperaturu, možda čak i za polovinu. Ovo bi moglo da objasni zašto se Arktik zagreva brže nego što se očekivalo – početni nivo aerosola je viši nego što smo mislili.
„Ne znamo kako izgleda prirodna, netaknuta atmosfera, u smislu aerosola“, kaže atmosferski naučnik Beki Aleksander sa Univerziteta u Vašingtonu. „Znanje da je to prvi korak ka boljem razumevanju kako su ljudi uticali na našu atmosferu.“
Aerosoli ne putuju daleko i takođe ne traju toliko dugo, što dodatno komplikuje proračune o tome kako bi se ovaj efekat mogao videti na drugim mestima – iako su istraživači uvereni da će se njihovi nalazi, zasnovani na merama na Arktiku, primeniti na emisije iz vulkana širom svet.
Razumevanje fluktuacija sumpora suspendovanog nad našim glavama je ključno za modeliranje ravnoteže toplote zarobljene u našoj atmosferi i energije koja se reflektuje nazad u svemir. Čestice aerosola mogu da blokiraju sunčevo zračenje, odakle dolazi efekat hlađenja, ali to je veoma složena slika. Na primer, naučnici su tek ove godine shvatili kako perjanice prašine maskiraju puni obim globalnog zagrevanja.
Dalja istraživanja bi nam trebala reći više o uticaju aerosola na globalnu klimu. Tim koji stoji iza nove studije sumnja da ‘nedostaju’ emisije koje su prethodno bile neotkrivene mogu uključivati jedinjenja koja nisu sumpor-dioksid, kao što je vodonik sulfid (H2S), ali će biti potreban dodatni rad da bi se saznalo sa sigurnošću.
„To nisu dobre ili loše vesti za klimu“, kaže Jongebloed. „Ali ako želimo da shvatimo koliko će se klima zagrejati u budućnosti, pomaže nam da imamo bolje procene za aerosole.
