Svi mi to radimo: taj visoki, pevački glas koji se izliva iz vaših usta kad god je beba u blizini. Staratelji su dugo koristili ovaj razigrani, emocionalni, preterani oblik govora – koji se naziva „matereze“ – da bi privukli pažnju svoje dece. Sada bi naučnici mogli da ga koriste za dijagnozu poremećaja iz autističnog spektra (ASD).
U studiji objavljenoj 8. februara 2023. u JAMA Netvork Open, istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Kalifornije u San Dijegu razvili su novi test praćenja oka kako bi kvantifikovali nivo pažnje mališana na majke. Koristeći ova merenja, naučnici su uspeli da pouzdano identifikuju podgrupu mališana sa ASD-om, čiji je nizak nivo pažnje prema majci takođe bio povezan sa slabijim društvenim i jezičkim sposobnostima.
Studije su pokazale da materinski govor stimuliše pažnju i učenje dece, pomažući im da razviju jezičke veštine i emocionalnu reaktivnost. Ako mališani sa ASD ne obraćaju toliko pažnje na ovaj stil govora, to bi moglo uticati na njihove društvene veštine kasnije u životu. Test praćenja očiju bi stoga mogao biti koristan za rani skrining ASD, dijagnozu i prognozu, i pomoći kliničarima da identifikuju koji tretmani bi bili najkorisniji za dete.
„Znamo što ranije možemo da uvedemo lečenje, to će verovatno biti efikasnije, ali većina dece ne dobije zvaničnu dijagnozu pre oko 3 ili 4 godine“, rekla je autorka dopisnice Karen Pirs, dr. neuronauke na Medicinskom fakultetu UC San Diego i ko-direktor Centra izvrsnosti UC San Diego za autizam. „Postoji stvarna potreba za lakim i efikasnim dijagnostičkim alatima koji se mogu koristiti kod male dece, a praćenje očiju je odlično mesto za početak.“
Studija je ispitala grupu od 653 mališana, uzrasta od 1 do 2 godine, sa i bez dijagnoze ASD. U eksperimentu, svakom detetu su predstavljena dva video snimka na ekranu: jedan na kojem žena govori na materinskom jeziku i jedan neljudski prizor (bilo prometni autoput ili film apstraktnih oblika i brojeva sa pratećom elektronskom muzikom). Video snimci su bili dostupni jedan minut, a mališani su koristili oči da kontrolišu koji video se reprodukuje u datom trenutku.
Deca bez ASD-a su pokazivala konstantno veliko interesovanje za matere, trošeći otprilike 80 odsto eksperimenta gledajući taj video. Ali rezultati nisu bili tako ujednačeni kod mališana sa dijagnozom ASD; njihovi nivoi fiksacije obuhvatali su ceo opseg od 0 do 100 procenata eksperimentalnog vremena.
Podskup mališana koji su se fiksirali na majku manje od 30 procenata vremena može se tačno identifikovati da ima ASD samo ovim merenjem. Ova deca su takođe pokazala niže rezultate na kasnijim testovima jezičkih i društvenih veština.
Mališani koji su imali ASD, ali su i dalje provodili većinu vremena prateći matere, pokazali su veće društvene i jezičke sposobnosti, naglašavajući raznolikost unutar populacije ASD.
Da li je manja pažnja prema majci uzrok smanjene društvenosti ove dece ili je samo simptom toga, tek treba da se utvrdi, primećuju autori, ali u oba slučaja se čini da je to veoma tačan biomarker za podtip ASD.
„Činjenica da možemo pouzdano identifikovati decu sa autizmom korišćenjem tako jednostavnog i brzog testa za praćenje očiju je zaista izuzetna“, rekao je Pirs. „Nadamo se da ćemo u budućnosti koristiti pažnju deteta na materinju kao trag od kojih tretmana mogu imati najviše koristi, i kao alat za merenje koliko dobro ti tretmani funkcionišu.“
