U nadi da će pronaći preživele koji blede, razvučeni spasilački timovi u Turskoj i Siriji tražili su u sredu znakove života u ruševinama hiljada zgrada koje je srušio najsmrtonosniji zemljotres na svetu u više od decenije. Potvrđeni broj poginulih približio se 12.000.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan posetio je posebno teško pogođenu provinciju Hataj, gde je stradalo više od 3.300 ljudi, a uništena su čitava naselja. Tamošnji stanovnici kritikovali su odgovor vlade, rekavši da spasioci sporo stižu.
Erdogan, koji se suočava sa teškom borbom za reizbor u maju, priznao je „nedostatke“ u odgovoru na zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale u ponedeljak, ali je rekao da je zimsko vreme bio faktor. Zemljotres je uništio pistu na aerodromu Hatai, što je dodatno poremetilo reakciju.
„Nije moguće biti spreman za takvu katastrofu“, rekao je Erdogan. „Nećemo nikoga od naših građana ostaviti bez brige. Takođe je uzvratio kritičarima, rekavši da „nečasni ljudi“ šire „laži i klevete“ o odgovoru vlade.
Turske vlasti kažu da ciljaju na dezinformacije, a grupa za praćenje interneta rekla je da je pristup Tviteru ograničen uprkos tome što su ga preživeli koristili da upozore spasioce.
Timovi za potragu iz više od dve desetine zemalja pridružili su se desetinama hiljada lokalnog osoblja za hitne slučajeve u Siriji i Turskoj. Ali razmere razaranja od zemljotresa i njegovih snažnih naknadnih potresa bile su toliko ogromne i rasprostranjene na tako širokom području – uključujući region izolovan građanskim ratom u Siriji – da su mnogi ljudi još uvek čekali pomoć.
Stručnjaci su rekli da se prozor za preživljavanje za one koji su zarobljeni pod ruševinama ili na drugi način ne mogu nabaviti osnovne potrepštine brzo zatvara. Istovremeno, rekli su da je prerano napustiti nadu.
„Prva 72 sata se smatraju kritičnim“, rekao je Stiven Godbi, stručnjak za prirodne opasnosti sa Univerziteta Notingem Trent u Engleskoj. „Odnos preživljavanja u proseku u roku od 24 sata je 74%, nakon 72 sata je 22%, a do petog dana je 6%.
Spasioci su ponekad koristili bagere ili su oprezno brali ruševine. Pošto su hiljade zgrada srušene, nije bilo jasno koliko bi ljudi još moglo biti zarobljeno u ruševinama.
U turskom gradu Malatija tela su stavljena jedno pored drugog na zemlju i pokrivena ćebadima dok su spasioci čekali da ih pokupe vozila, kaže bivši novinar Ozel Pikal, koji je rekao da je video osam tela izvađenih iz ruševina zgrade. .
Pikal, koji je učestvovao u spasilačkim naporima, rekao je da misli da su se barem neke od žrtava smrzle na smrt kada je temperatura pala na minus 6 stepeni Celzijusa (21 Farenhajt).
„Od danas više nema nade u Malatiji“, rekao je Pikal telefonom. „Niko ne izlazi živ iz ruševina.“
Zatvaranje puteva i oštećenja u regionu otežali su pristup svim područjima kojima je potrebna pomoć, rekao je, a tamo gde se nalazio je nedostatak spasilaca.
„Naše ruke ne mogu ništa da pokupe zbog hladnoće“, rekao je Pikal. „Potrebne su radne mašine.“
Region je već bio opterećen više od decenije građanskog rata u Siriji. Milioni su raseljeni u samoj Siriji, a milioni su potražili utočište u Turskoj.
Turski predsednik je rekao da je broj poginulih u toj zemlji premašio 9.000. Sirijsko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je broj poginulih u oblastima koje drži vlada popeo preko 1.200. Najmanje 1.600 ljudi poginulo je na severozapadu koji drže pobunjenici, prema dobrovoljcima koji prvi reaguju poznati kao Beli šlemovi.
To je dovelo do ukupnog ukupnog broja na skoro 12.000. Još desetine hiljada je povređeno.
Priče o spasavanju i dalje daju nadu da bi neki ljudi koji su još uvek zarobljeni mogli biti pronađeni živi. Uplakano novorođenče koje je još povezano pupčanom vrpcom sa svojom preminulom majkom spaseno je u ponedeljak u Siriji. U turskom Kahramanmarasu spasioci su izvukli trogodišnjeg dečaka iz ruševina, a spasioci koje je poslala izraelska vojska spasili su dvogodišnjeg dečaka.
Ali Dejvid Aleksander, profesor planiranja i upravljanja vanrednim situacijama na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekao je da podaci iz prošlih zemljotresa sugerišu da je verovatnoća preživljavanja sada mala, posebno za pojedince koji su pretrpeli ozbiljne povrede.
„Statistički gledano, danas je dan kada ćemo prestati da pronalazimo ljude“, rekao je on. „To ne znači da treba da prestanemo da tražimo.“
Aleksandar je upozorio da konačan broj mrtvih možda neće biti poznat nedeljama zbog ogromne količine ruševina.
Poslednji put kada je zemljotres ubio toliko ljudi bio je 2015. godine, kada je 8.800 poginulo u zemljotresu jačine 7,8 stepeni u Nepalu. Zemljotres u Japanu 2011. izazvao je cunami, ubivši skoro 20.000 ljudi.
Mnogi od onih koji su preživeli zemljotres izgubili su svoje domove i bili su primorani da spavaju u automobilima, vladinim skloništima ili na otvorenom usred kiše i snežnih padavina u nekim oblastima.
„Nemamo šator, nemamo peć za grejanje, nemamo ništa. Naša deca su u lošem stanju“, rekla je 27-godišnja Ajsan Kurt. „Nismo umrli od gladi ili zemljotresa, ali ćemo umrijeti smrzavajući se od hladnoće.
Katastrofa dolazi u osetljivom trenutku za Erdogana, koji se suočava sa ekonomskim padom i visokom inflacijom. Percepcije da je njegova vlada loše upravljala krizom moglo bi naštetiti njegovom ugledu. On je rekao da će vlada podeliti 10.000 turskih lira (532 dolara) pogođenim porodicama.
Kemal Kiličdaroglu, lider glavne turske opozicione stranke, okrivio je za razaranje Erdoganovu dvodecenijsko vladanje, rekavši da nije pripremio zemlju za katastrofu i optuživši ga da je netačno trošio sredstva.
U svom nastojanju da suzbije dezinformacije u vezi sa odgovorom na zemljotres, policija je saopštila da je privela 18 ljudi i identifikovala više od 200 naloga na društvenim mrežama za koje se sumnja da „šire strah i paniku“.
Globalni internet monitor NetBlocks saopštio je da je pristup Tviteru ograničen na više internet provajdera u Turskoj. Zarobljeni preživeli su koristili Tviter da upozore spasioce i voljene, dok su drugi krenuli na društvenu mrežu da kritikuju reakciju vlade.
Nije bilo zvaničnog komentara na ograničenja. Vlada je periodično ograničavala pristup društvenim medijima tokom nacionalnih vanrednih situacija i terorističkih napada, pozivajući se na nacionalnu bezbednost.
U Siriji su napori za pružanje pomoći ometeni ratom koji je u toku i izolacijom regiona koji drže pobunjenici duž granice, a koji je okružen vladinim snagama koje podržava Rusija. Sama Sirija je međunarodna parija pod zapadnim sankcijama povezanim sa ratom.
Evropska unija saopštila je u sredu da je Sirija zatražila humanitarnu pomoć za pomoć žrtvama zemljotresa. Predstavnik EU je insistirao da sankcije bloka protiv sirijske vlade nisu imale uticaja na njen potencijal da pomogne.
Koordinator UN-a za humanitarnu pomoć za Siriju, Muhannad Hadi, rekao je u sredu da još uvek nema pristupa graničnom prelazu Bab al-Hava u Siriji koju drže pobunjenici – jedinom terminalu na koji može biti isporučena pomoć UN – zbog oštećenih puteva.
Korišćenje drugih prelaza ili slanje pomoći preko linija sukoba iz Damaska zahteva „više nivoa koordinacije između različitih strana, bezbednosnih, humanitarnih, nevladinih organizacija“, rekao je on. „To nije jednostavna operacija.“
Kritičari su optužili sirijsku vladu da namerno usporava proces kako bi prekinula podršku oblastima pod kontrolom pobunjenika.
Turska se nalazi na vrhu glavnih linija raseda i često je potresaju zemljotresi. Oko 18.000 je poginulo u slično snažnim zemljotresima koji su pogodili severozapadnu Tursku 1999. godine.