Glečeri se tope, izlažući živote miliona ljudi širom sveta riziku od naglih poplava, pokazalo je novo istraživanje.
Većina tih ljudi živi u samo četiri zemlje – Indiji, Pakistanu, Peruu i Kini – gde su glacijalna jezera brojna, a stanovništvo podložno klimatskim katastrofama.
Glečeri su „reke leda“ koje nastaju milionima godina od sabijenog snega. One tako sporo cure niz doline i ponekad narastu tako velike da formiraju ledene pokrivače koji se protežu u more.
Ali sa porastom temperatura, glečeri se tope brže nego što su naučnici mislili i oko polovine od 215.000 glečera na svetu moglo bi da nestane do kraja veka.
Uticaji su se mogli osetiti mnogo, mnogo ranije. Na isti način na koji topla morska voda iz dubine može da otopi ledene pokrivače odozdo, otopljena voda koja se nakuplja ispod glečera na kopnu može ubrzati gubitak leda.
Tamo gde se to oticanje akumulira u depresijama koje su nastale usled povlačenja leda, mogu da se formiraju duboka jezera i reke sa brzim tokom, koji se dižu i spuštaju na volju stalnog gubitka leda.
Ova nova studija, koju je vodila istraživačica prirodnih opasnosti Caroline Tailor sa Univerziteta Njukasl u Velikoj Britaniji, procenjuje da oko 15 miliona ljudi živi nizvodno od glacijalnog jezera koje bi moglo da pukne.
Predviđanje kada će se glacijalno jezero zaista izliti je veoma teško, iako bez detaljnih studija na terenu.
Poplave izbijanja glacijalnih jezera (GLOF) se takođe često dešavaju sa malo naprednog upozorenja, prođu kroz gradove, ubiju stotine, ako ne i hiljade ljudi, i izbrišu svaku infrastrukturu na svom putu; put razaranja koji se može protegnuti preko 120 kilometara (74,5 milja).
Tako su Tejlor i kolege procenili rizik koji glacijalna jezera globalno predstavljaju za ljude koji žive ispod njih, kako bi katalizirali ciljane napore za upravljanje rizikom kako bi pomogli onima koji su najugroženiji.
Istraživači su prikupili informacije o uslovima glacijalnih jezera – koja su rasla po veličini, broju i zapremini u poslednje tri decenije – i o zajednicama koje žive nizvodno.
Rizik može biti teško izračunati, ali u ovom slučaju, istraživači su uzeli u obzir blizinu zajednica potencijalnom izlivu (njihovu izloženost) i verovatnoću da će na njih uticati ako jezero pukne (ranjivost) od 2020. godine. Takođe je primećena politička korupcija , jer to onemogućava napore za oporavak.
Prema istraživačima, ovo je prva globalna studija „koja razmatra ne samo fizičke uslove jezera, već i društvenu izloženost i ranjivost koji direktno utiču na opasnost od GLOF-a.“
Analiza je pokazala da područja sa najvećom opasnošću nisu ona sa najvećim, najbrojnijim ili najbrže rastućim glacijalnim jezerima, kao što biste očekivali. Umesto toga, broj ljudi u regionu i njihov kapacitet da se nose sa katastrofom su centralni za njihov rizik.
Populacije u visokim planinskim predelima Azije su najizloženije, žive najbliže glacijalnim jezerima. Pakistan i Kina su dve zemlje koje su najugroženije na globalnom nivou.
Pakistan ima 2,1 milion ljudi koji žive u neposrednoj blizini glacijalnih jezera u opasnosti od izlivanja – skoro dvostruko više nego u Kini. Kineska glečerska jezera su ipak veća i brojnija, pa bi mogla naneti veću štetu infrastrukturi.
Nedavno su Himalaji postali „žarište“ istraživanja potencijalnih uticaja nabujalih glacijalnih jezera. Ali istraživači su takođe izdvojili planine Ande u Južnoj Americi, a posebno Peru, koji je bio na trećem mestu po opasnosti, kao još jednu oblast zabrinutosti.
Nekoliko istraživačkih studija je sprovedeno u Andima, a ipak je broj glacijalnih jezera širom regiona porastao za 93 odsto u poslednje dve decenije (u poređenju sa samo 37 odsto u Aziji). Duboko ukorenjena korupcija je takođe problem.
„Ova oskudnost podataka širom Anda možda sprečava smislene procene stvarnog GLOF rizika u regionu i hitno zahteva pažnju, posebno imajući u vidu da se drugi i treći najopasniji baseni nalaze u ovom regionu“, pišu Tejlor i njegove kolege.
Iako su istraživači pogledali samo snimak na vreme, kažu da bi se njihove metode mogle koristiti za praćenje opasnosti od poplava iz glacijalnih jezera tokom vremena.
Zajednice ipak ne sede besposlene. U 2015. godini, peruanski farmer i planinski vodič Saul Luciano Lliuia tužio je najvećeg nemačkog dobavljača električne energije, RVE, za troškove zaštite njegovog rodnog grada Huaraz od potencijalne poplave iz glacijalnog jezera Palcacocha.
Značajan slučaj napreduje, a nemačke sudije putuju u region 2022. da procene nivo potencijalne štete za Huaraz od izbijanja poplava. Jezero je nabujalo i postalo 34 puta veće nego 1970. godine, a odroni kamenja bi uskoro mogli da izazovu izlivanje.
Dokazivanje u pravnom smislu da je zagađenje koje se emituje u Evropi izazvalo topljenje glečera u Peruu nije lako. Ali naučno, recenzirana studija iz 2021. godine tvrdi da su emisije gasova staklene bašte ubrzale topljenje glacijala i povećale rizik od poplava.
Ako Luciano Lliuia bude uspešan u svom slučaju, to bi pokrenulo druge slučajeve koji pokušavaju da kompanije za fosilna goriva drže odgovornim za njihov doprinos globalnim klimatskim promenama.
