Novi podaci objavljeni u Journal of Clinical Oncologi dalje kvantifikuju ogroman dugotrajni uticaj globalne pandemije COVID-19 na pravovremeni skrining raka, naglašavajući hitnu potrebu da zdravstveni radnici reše značajna kašnjenja u skriningu raka u populacijama koje će najverovatnije odložiti testiranje.
„Ova kašnjenja u skriningu raka su značajna i opstala su do 2023. Ovo zaslužuje hitnu, namernu akciju medicinske zajednice i zdravstvenih organizacija kako bi se pojedinci vratili na pravi put za pravovremeni skrining“, rekla je viši autor studije Elektra Pasket, pomoćnik direktora. za nauku o populaciji i pristup zajednici u Sveobuhvatnom centru za rak Državnog univerziteta u Ohaju—Arthur G. James Cancer Hospital i Richard J. Solove Research Institute (OSUCCC—James). „Podaci sugerišu da će doći do značajnog povećanja dijagnoza raka u kasnijim stadijumima ako ne zaustavimo ovo kašnjenje u skriningu.“
Za ovu studiju, istraživači sa Univerziteta Ohajo i Indijana sproveli su anketu o ponašanju u skriningu raka između juna i novembra 2020. Svi učesnici studije su bili u starosnom rasponu za skrining raka i ranije su učestvovali u istraživačkim studijama sa dozvolom da budu ponovo kontaktirani.
Ispitanici u anketi su pitani da li planiraju, a zatim odlažu zakazani skrining test za rak, koji je uključivao skrining mamograf, Papa test, test krvi stolice, kolonoskopiju ili test na humani papiloma virus (HPV). Alati za statističku procenu su korišćeni da bi se odredili faktori povezani sa kašnjenjem u skriningu raka za svaki planirani test.
Od 7.115 ljudi koji su odgovorili na anketu, 60% je imalo zakazani skrining test planiran za vremenski okvir od juna do novembra 2020. Među onima koji su planirali skrining test za rak, 11%-36% je odložilo planirani test zbog COVID-19, sa varijacijama po testu.
Za razliku od drugih studija koje su ispitivale opšta kašnjenja u skriningu raka, ova studija je uporedila demografske razlike između pojedinaca koji su uradili ili nisu planirali da prođu skrining raka nakon marta i decembra 2020.
Kašnjenja u skriningu raka, posebno kod Papa testova i HPV testova, među mlađim pojedincima, latinoameričkim ženama i ženama u drugim rasnim/etničkim grupama posebno su zabrinjavali istraživače. Od posebne napomene: 24% kvalifikovanih učesnika studije odložilo je skrining mamografije, 27% odložilo Papa testove i 36% odložilo skrining kolonoskopiju.
Istraživači napominju da je identifikacija karakteristika pojedinaca koji su bili unutar starosnog raspona skrininga prema preporukama smernica, ali ga nisu zakazali, bila ključna, jer su se ove populacije istorijski suočavale sa preprekama da se pridržavaju skrininga raka koji preporučuju smernice. Poremećaj pandemije COVID-19 predstavljao je još više prepreka pristupu zdravstvenoj zaštiti.
„Naši podaci pojačavaju potrebu da klinike za zdravstvenu zaštitu i javne zdravstvene organizacije formiraju partnerstva na nivou zajednice kako bi pomogli da se otklone prepreke za brigu o ovoj populaciji da se veoma namerno pozabave i rade na prevazilaženju ovih upornih i slojevitih barijera za negu“, rekao je Pasket , koji je osnivački direktor Centra za zdravstvenu jednakost kod raka pri OSUCCC-James.
Istraživači posebno navode važnu ulogu programa zdravstvenog obrazovanja da informišu ljude o dostupnoj pokrivenosti skriningom raka kroz Zakon o pristupačnoj nezi, kao i o besplatnim ili jeftinim opcijama skrininga za neosigurane osobe ili one bez uputa lekara. Oni takođe primećuju važnu ulogu mobilnih programa skrininga u pružanju isplativih skrininga populaciji sa nedostatkom usluga. Oni pozivaju pružaoce zdravstvenih usluga da razmotre proširenje pristupa skriningu raka posebno u zajednicama sa niskim resursima putem mobilnih programa skrininga.
„Skrining je važan za prevenciju i rano otkrivanje raka kada se može uspešno lečiti. Znajte koji testovi su vam potrebni i uradite te testove. Ako ne znate ili imate prepreke za pregled, razgovarajte sa svojim lekarom i budite najbolji Skrining zaista može spasiti živote“, rekao je Paskett, ko-lider OSUCCC-James programa za kontrolu raka.
Koautori su Ksiaochen Zhang (prvi autor), Mohamed Elsaid, Cecilia DeGraffinreid i Victoria Champion.
