Neuspeh u rešavanju psihološke traume koju doživljavaju mnogi stariji ljudi koji žive sa HIV/AIDS-om će otežati – ako ne i nemoguće – okončati epidemiju, prema studiji Univerziteta Rutgers.
Kada se smatrao smrtnom kaznom, HIV/AIDS je evoluirao u bolest kojom se može upravljati — uz dostupnost antiretrovirusnih tretmana — i ljudi sa tom bolešću žive duže. Ali kako ova populacija stari, suočavaju se sa izazovima mentalnog i psihosocijalnog zdravlja koji bi mogli imati dubok uticaj na njihovo blagostanje – i na putanju virusa.
„Naši nalazi podržavaju potrebu za ciljanjem posttraumatskog stresnog poremećaja i zavisnosti i upotrebe supstanci među starijim osobama pozitivnim na HIV/AIDS, i sugerišu da bi otpornost mogla pomoći da se poveća pridržavanje režima antiretrovirusne terapije“, rekla je Kristen D. Krause, instruktor urbano zdravlje na Rutgers School of Public Health i glavni autor studije, koja je objavljena u Journal of Gay & Lesbian Mental Health.
U 2016. godini, Ujedinjene nacije su postavile globalni cilj da okončaju HIV kao pretnju po javno zdravlje do 2030. Međutim, da bi uspeli, pridržavanje antiretrovirusne terapije (ART) – uzimanje lekova prema uputstvima i izbegavanje takozvanog „zamora od pilula“ – trebalo bi da biti održavana. Krause je rekao da otpornost, odnosno sposobnost da se napreduje u izazovnim situacijama, može igrati važnu ulogu u pridržavanju ART-a.
Da bi razumeli povezanost između otpornosti na HIV i mentalnog zdravlja, Krause i kolege iz Rutgers centra za studije zdravlja, identiteta, ponašanja i prevencije (CHIBPS) anketirali su 250 HIV pozitivnih gej muškaraca starosti od 50 do 69 godina koji žive u oblasti Njujorka. između aprila 2017. i oktobra 2018. Učesnici su regrutovani iz aplikacija za upoznavanje, gej događaja, organizacija u zajednici i od usta do usta.
Koristeći alat za procenu otpornosti u vezi sa HIV-om koji je Krause pomogao da se napravi, učesnicima je postavljen niz pitanja o njihovoj sposobnosti da se nose sa nedaćama, da li su imali ili doživljavaju posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), kako gledaju na stigmu u vezi sa HIV-om i da li su ikada imali samoubilačke misli.
Istraživači su otkrili da je veća verovatnoća da će ljudi sa višim nivoima otpornosti na HIV imati niže nivoe PTSP-a i zavisnosti od supstanci i verovatnije će se osećati finansijski sigurnim.
Oko 16 procenata učesnika je imalo simptome za PTSP, 14 procenata je ispunjavalo kriterijume za tešku depresiju, 18 procenata je prijavilo zavisnost od supstanci, 18 procenata je patilo od generalizovanog anksioznog poremećaja, a skoro 33 procenata je ispoljilo suicidalne tendencije.
Većina ispitanika (64,4 odsto) je navela da jedva ili ne mogu da prežive novac koji imaju.
Krause je rekao da nalazi ukazuju na velike nedostatke u pokrivenosti mentalnim zdravljem starijih ljudi koji žive sa HIV/AIDS-om i podržavaju pozive za holističkiji pristup zdravstvenoj zaštiti za ovu populaciju.
„Sve više ljudi preživljava sa HIV-om, a mi zapravo ne znamo kakvi će biti dugoročni efekti toga“, rekao je Krause. „Saznajemo u realnom vremenu. Svaka informacija koju možemo da prikupimo pomoći će u ublažavanju negativnih uticaja HIV-a kasnije u životu.“
Ona je dodala: „Dok čekamo vakcinu ili lek, važno je da nastavimo sa pravljenjem alata metoda i najboljih praksi kako bismo ovu epidemiju doveli do kraja. Otpornost je jedno sredstvo u toj kutiji.“
