Zamislite da je pacijentu dijagnostikovan poremećaj upotrebe alkohola, a njegov zdravstveni radnik pregleda opcije lekova kako bi im pomogao da obuzdaju konzumiranje alkohola. Dobavljač postavlja pacijentu neka osnovna pitanja, kao što su žudnja za alkoholom i nivoi stresa, i prikuplja uzorak krvi za genetsko testiranje. Kompjuterski model koristi ove informacije da bi odredio koji lekovi bi najverovatnije podržali pacijenta u upravljanju upotrebom alkohola. Uz pomoć modela, provajder daje preporuku za lekove koji najbolje odgovaraju njihovom pacijentu.
To je mogućnost da Albert Arias, MD, i njegov istraživački tim na Univerzitetu Virginia Commonvealth pokušavaju da pomognu da se ostvare.
Za pacijente sa zdravstvenim problemima povezanim sa alkoholom, apstinencija je jedna od najvažnijih intervencija za preokretanje ovih problema ili sprečavanje njihovog pogoršanja. Brojni lekovi mogu pomoći u smanjenju pacijentove želje za pićem, iako uspeh varira između pacijenata.
„Kako pacijent reaguje na određeni lek je rezultat mnogih faktora, uključujući njihove gene, ponašanje i okruženje. Neki pacijenti imaju snažan odgovor na lek, a neki pacijenti nemaju nikakav odgovor“, rekao je Arias, koji je vanredni profesor na Katedri za psihijatriju Medicinskog fakulteta VCU. „I dok razmišljamo o rizicima, neželjenim efektima i drugim faktorima kada razmatramo lekove za pacijente, još uvek nemamo dobar način da posebno uskladimo tretman sa osobom.“
Da bi se pozabavili ovim problemom, Arias i njegove kolege koriste veštačku inteligenciju kako bi bolje razumeli koji pojedinačni faktori se mogu koristiti za predviđanje kako pacijenti sa poremećajem upotrebe alkohola reaguju na određene lekove. On je rezultate predstavio prošle jeseni na inauguracionom akademskom simpozijumu Stravic-Sanial instituta za bolesti jetre i metaboličko zdravlje na VCU, kao i na godišnjem naučnom skupu Istraživačkog društva za alkoholizam.
Za ovu studiju, istraživači su analizirali podatke iz kliničkog ispitivanja u kojem su učesnicima koji su redovno pili davali placebo ili zonisamid, lek koji je obećao da pomaže pacijentima da prevaziđu zavisnost od alkohola. Oni su kreirali prediktivne modele kako bi utvrdili koja kombinacija pojedinačnih osobina je najviše povezana sa manje dana provedenih u opijanju nakon tretmana zonisamidom. Osobine korišćene za generisanje modela uključivale su žudnju za alkoholom, anksioznost, depresiju, stanja raspoloženja i genetske profile povezane sa upotrebom alkohola.
Model se pokazao tačnim u određivanju koji će ljudi verovatno imati koristi od zonisamida. Među pacijentima za koje se predviđalo da će dobro reagovati na lek, oni koji su davali zonisamid imali su bolje zdravstvene rezultate od onih koji su uzimali placebo. Genetika je bila najvažniji faktor za predviđanje odgovora na tretman, ali istraživači su takođe otkrili da su čak i bez genetskih profila, modeli i dalje bili u stanju da daju snažna predviđanja.
„Mnogo smo godina daleko od mogućnosti brzog mapiranja genetskog profila jedne osobe, ali smo otkrili da se čak i osnovne kliničke informacije mogu koristiti za izračunavanje verovatnoće odgovora na određeni lek za poremećaj upotrebe alkohola“, rekao je Arias.
Procenjuje se da do 35% alkoholičara tokom života razvije bolest jetre uzrokovanu alkoholom, takođe poznatu kao alkoholni hepatitis. Jetra je odgovorna za razbijanje alkohola. Ako osoba popije više alkohola nego što jetra može da podnese, organ doživljava upalu. Ova vrsta oštećenja može nastati i kada se prekomerna mast nakuplja u jetri. Vremenom, jetra može postati prekrivena ožiljcima od hronične upale, što ometa funkciju jetre i na kraju može dovesti do otkazivanja jetre.
Alkoholna i nealkoholna bolest jetre bila su neka od pitanja o kojima su istraživači, poput Arijasa, podelili uvid tokom inauguracionog simpozijuma Stravic-Sanial Instituta za bolesti jetre i metaboličko zdravlje.
„Došlo je do progresivnog povećanja broja smrtnih slučajeva od alkoholnog hepatitisa u Sjedinjenim Državama, što je povezano sa povećanjem konzumacije alkohola“, rekao je Arun J. Sanial, MD, direktor Stravitz-Sanial instituta za bolesti jetre i metaboličko zdravlje .
U okviru simpozijuma, stručnjaci su razgovarali o novim otkrićima, naučnim trendovima i oblastima mogućnosti za poboljšanje ishoda za pacijente koji se bave zdravstvenim problemima jetre.
Na primer, rana istraživanja su pokazala da transplantacija zdrave mešavine crevnih mikroba kod pacijenata sa poremećajem upotrebe alkohola i oboljenjem jetre može pomoći u upravljanju žudnjom i ograničavanju unosa alkohola. Istraživači su takođe podelili rezultate istraživanja ekstracelularnih vezikula, malih sfera vezanih za membranu koje bi potencijalno mogle da posluže kao biomarkeri za otkrivanje ranih stadijuma bolesti jetre, kao i da deluju kao prirodni mehanizam za isporuku terapeutika. Pored toga, postignut je napredak u identifikaciji terapija za regeneraciju jetre.
„Naša istraživačka zajednica ima potencijal da uradi neverovatne stvari koje će biti transformativne za naše pacijente“, rekao je Sanjal. „Moramo da nastavimo da donosimo moć medicine, tehnologije, inženjeringa, sociologije, ekonomije, biznisa, vlade, komunikacija i pravde da bismo se pozabavili različitim aspektima ovog problema bolesti jetre i većeg problema metaboličkog zdravlja.
