Ukrajina je u utorak saopštila da su poslednja 24 sata bila najsmrtonosnija u ratu do sada za ruske snage dok je Moskva nastavila sa intenziviranjem zimskih napada na istoku, dovodeći desetine hiljada sveže mobilisanih trupe na bojno polje.
Ukrajinska tvrdnja o više od 1.000 ruskih vojnika ubijenih tokom jednog dana nije mogla biti nezavisno potvrđena, a Rusija je takođe tvrdila da je ubila veliki broj ukrajinskih vojnika poslednjih nedelja.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus posetio je Kijev u utorak, pošto su Berlin, Danska i Holandija saopštile da će udružiti sredstva za obnovu tenkova Leopard 1 iz industrijskih zaliha i isporučiti ih Kijevu u narednim mesecima.
Pistorijus je najavio nabavku oko 80 Leopard 1 ove godine i oko 100 2024. godine, više nego što je ranije najavljeno. Nemački vicekancelar Robert Halbek rekao je odvojeno tokom posete Vašingtonu da očekuje da će Ukrajina imati dvocifreni broj tenkova Leopard 1 do marta, ali nije siguran koliko će od 178 odobrenih tenkova ukupno biti poslato.
Od Nove godine, zapadne zemlje su obećale stotine tenkova i oklopnih vozila Ukrajini kako bi joj dale vatrenu moć i mobilnost da progura ruske linije i ponovo osvoji teritoriju kasnije ove godine.
Očekuje se da će novi američki paket oružja uključivati rakete većeg dometa, što bi Ukrajini dalo mogućnost da pogodi ruske linije snabdevanja na celoj teritoriji koju zauzima na kopnu Ukrajine i delovima poluostrva Krim.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je na Tviteru da je u utorak razgovarao sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom o novoj vojnoj pomoći, sankcijama Rusiji i „pripremama važnih događaja“ pošto se ruska invazija bliži svojoj jednogodišnjoj godišnjici 24. februara.
Ali biće potrebni meseci pre nego što stigne novo oružje, a Rusija je u međuvremenu popunila svoju ljudsku snagu pozivajući rezerviste. Kremlj kaže da zapadne isporuke oružja samo proširuju i produžavaju sukob.
„SAD i njihovi saveznici pokušavaju da produže sukob što je više moguće“, rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu u utorak u konferencijskom pozivu sa vojnim zvaničnicima.
„Da bi to uradili, počeli su da isporučuju teško ofanzivno oružje, otvoreno pozivajući Ukrajinu da zauzme naše teritorije. U stvari, takvi koraci uvlače zemlje NATO-a u sukob i mogu dovesti do nepredvidivog nivoa eskalacije.
Činilo se da se njegova upotreba izraza „naše teritorije“ odnosi na četiri ukrajinske provincije za koje je Rusija tvrdila da ih je anektirala prošle godine, kao i na Krim, koji je oduzela Ukrajini 2014.
Odvojeno, Rusija je zahtevala da američka ambasada u Moskvi prestane da širi ono što Moskva smatra lažnim vestima o vojnoj operaciji u Ukrajini i zapretila je da će proterati američke diplomate, prenela je u utorak novinska agencija TASS.
Ukrajinska vojska je povećala svoj tekući broj mrtvih ruskih vojnika za 1.030 tokom noći na 133.190, opisujući to povećanje kao najveće u ratu do sada i među 1.900 tokom dva dana. Sa svoje strane, Rusija je saopštila da je u januaru nanela 6.500 ukrajinskih žrtava.
Iako se podaci o neprijateljskim žrtvama sa obe strane obično smatraju nepouzdanim, a Kijev je ponudio nekoliko detalja o najnovijim bitkama, tvrdnja Ukrajine da su borbe bile najsmrtonosniji dan do sada za ruske trupe odgovara opisima sa obe strane eskalacije rovova bliskog kontakta ratovanje.
U blizini grada Marinka, oko 30 km (18,6 milja) od istočnog grada Donjecka, jedinica marinaca ukrajinskih oružanih snaga ispalila je rakete na ruske položaje iz lansirnog sistema iz sovjetske ere. Vojnici su rekli da su Rusi promenili taktiku otkako su stigli u kolonama vozila na početku invazije.
„Oni jurišaju u malim pešadijskim grupama, pokušavajući da se uvuku sve dalje i dalje“, rekao je vojnik koji je dao ime samo kao Jevhen. „Neprijatelj se dosta dobro prilagodio, uče brzo kao i mi. Usvojili su različite taktike“, dodao je on.
Kijev i Zapad kažu da je Rusija poslednjih nedelja slala trupe i plaćenike u istočnu Ukrajinu u nadi da će moći da ostvari nove dobitke do 24. februara.
Rat ulazi u drugu godinu u ključnom trenutku, a Moskva pokušava da povrati inicijativu, dok se Kijev trudi da zapadni tenkovi pokrenu kontraofanzivu kasnije 2023.
Nakon što Rusija nije uspela da zauzme ukrajinski glavni grad Kijev prošle godine i izgubila tlo pod nogama u drugoj polovini 2022, Moskva sada u potpunosti koristi stotine hiljada vojnika koje je pozvala u svoju prvu mobilizaciju od Drugog svetskog rata.
Poslednjih nekoliko nedelja Rusija se hvali svojim prvim uspesima za pola godine. Ali napredak je i dalje bio postepen, s tim da Moskva tek treba da zauzme nijedan veliki populacioni centar u svojoj zimskoj kampanji uprkos hiljadama mrtvih.
Borbe su se mesecima fokusirale oko Bahmuta koji je pod kontrolom Ukrajine u istočnoj provinciji Donjeck, grada sa predratnim stanovništvom od oko 75.000. Rusija je postigla jasan napredak ka njenom opkoljavanju i sa severa i sa juga, ali Kijev kaže da se njen garnizon čvrsto drži.
Moskva je takođe pokrenula napad južnije na Vuhledar, bastion pod kontrolom Ukrajine takođe u Donjeckoj provinciji na visokom terenu na strateškoj raskrsnici između istočne i južne linije fronta.
Ukrajinski šef za nacionalnu bezbednost Aleksij Danilov rekao je da se očekuje da će Rusija uključiti regione severoistočnog Harkova ili juga Zaporožja kao mete očekivane ofanzive.
