Drevna skloništa u stenama Bhimbetka u Indiji su ključna za razumevanje geološke istorije potkontinenta, ali njihovo datiranje je teško zbog nedostatka fosila.
Istraživači su stoga bili uzbuđeni što su pronašli dokaze o stvorenju Dikinsonije u pećinama 2020. godine, utvrđujući njihovu starost na oko 550 miliona godina.
Međutim, nova studija otkriva da ono što su naučnici otkrili uopšte nije fosil Dikinsonije, već košnica. To znači da je starost pećina ponovo predmet rasprave, a neka istraživanja sugerišu da su možda postojale čak milijardu godina.
Najnoviji preokret u priči dogodio se kada su istraživači posetili pećine i navodni fosil Dikinsonije – ravnog, ovalnog, primitivnog morskog organizma. ‘Fosil’ se brzo raspao i ležao je skoro okomito na zidu, dok bi se obično nalazio na podu ili plafonu.
„Čim sam ga pogledao, pomislio sam da ovde nešto nije u redu“, kaže geolog Džozef Mirt sa Univerziteta Florida. „Fosil se ljuštio sa stene.
Da je u pećinama bilo još nekoliko džinovskih košnica potkrepilo je novu hipotezu. Dalja analiza je otkrila da su to, u stvari, ostaci košnice koja se brzo raspada, a ne fosil životinje koja je izumrla pre stotina miliona godina.
Da je ovo bio fosil, deo njegovog raspadanja bi mogao biti posledica čađi iz požara, kao što su naučnici ranije studije tvrdili u to vreme.
Međutim, najnovija studija uključuje slike koje prikazuju tamne mrlje oko postojećih košnica koje bi se mogle zameniti sa čađom. Bojenje je, tvrdi nova studija, verovatno rezultat propolisa, „lepljivog materijala braon boje sastavljenog od mešavine pčelinjeg voska, pljuvačke i biljnih smola koje se koriste kao ‘lepak’ za popravku i davanje integriteta košnici.
Štaviše, nijedan drugi fosili Dikinsonije nikada nisu pronađeni nigde u blizini.
Na osnovu prethodnih ispitivanja radioaktivnog raspada sitnih kristala cirkona, istraživači sugerišu da su pećine i njihov okolni pejzaž stari oko milijardu godina. Magnetni potpisi stene se takođe poklapaju sa potpisima drugih stena datiranih u taj period.
„Postoji mnogo implikacija“, kaže Meert. „Ono ima veze sa paleogeografijom u to vreme, šta se dešavalo sa kontinentima, gde su se kontinenti nalazili, kako su bili sastavljeni.
„I to je bio period kada je život prolazio kroz veliku promenu, od vrlo jednostavnih fosila do složenijih fosila. Tako da je pokušaj da se shvati paleogeografija u to vreme veoma, veoma važan. A da bismo shvatili paleogeografiju, mi moraju znati starost stena“.
Dok se čini da su istraživači iz 2020. ovo pogrešili, autori koji stoje iza nove studije žele da naglase da nauka ovako funkcioniše: studija se dodaje na studij dok se ne otkriju naučne činjenice.
To ne znači da postoji ogroman broj netačnih studija. Umesto toga, znamo da se velikom delu objavljenog može verovati jer ga analiziraju drugi naučnici i testiraju daljim istraživanjem.
Teško je priznati da ste nešto pogrešili – pokušajte da se setite kada ste poslednji put to uradili kod kuće ili na poslu – ali u ovom slučaju, tim koji je mislio da je pronašao fosil Dikinsonije digao je ruke na svoje greške.
„Retko je, ali je neophodno da naučnici priznaju greške kada se otkriju novi dokazi“, kaže paleontolog Gregori Retalak sa Univerziteta Oregon, jedan od istraživača koji stoje iza ranije studije.
