ČIKAGO – Američki farmeri povećali su zasad ozime pšenice za 11 odsto u odnosu na pre godinu dana na osmogodišnji vrhunac, podstaknuti visokim cenama vezanim za zabrinutost oko snabdevanja hranom nakon ruske invazije na najvećeg proizvođača pšenice u Ukrajini, takođe kao relativno niske ulazne troškove i proširene programe osiguranja useva, preneo je Rojters.
Ali čak i sa dodatnim hektarima, višegodišnja suša koja je zahvatila ključni pojas pšenice Plainsa dovodi u sumnju izglede za žetvu, posebno u državama kao što su najveći proizvođači Kanzas i Oklahoma, treći proizvođač ozime pšenice prošle godine. Porast padavina poslednjih dana je od pomoći, ali neće biti dovoljan da oživi usev, kažu stručnjaci.
Kao rezultat toga, malo je verovatno da će se izvoz pšenice iz SAD, projektovan na najnižem nivou od 51 godine u marketinškoj godini koja je počela 1. juna 2022, značajno poboljšati u narednoj sezoni uprkos naporima Bajdenove administracije da poveća proizvodnju hrane u SAD nakon rata u Ukrajini. Ozima pšenica obično predstavlja oko dve trećine američke proizvodnje, dok je ostatak zasađen u proleće, a SAD su poslednjih godina izgubile tržišni udeo u odnosu na druge izvoznike pšenice, uključujući Rusiju.
„Pošto je usev zasađen tako kasno i pod stresom zbog nedostatka vlage, verovatno ćemo videti pad prinosa“, rekao je Majk Šulte, izvršni direktor Komisije za pšenicu Oklahome.
Usev je zasađen prošle jeseni i miruje preko zime, čekajući prolećne kiše koje će biti ključne u određivanju da li će se farmeri obavezati da će požnjeti usev ili će smanjiti svoje gubitke i prekinuti pšenicu da bi posadili nešto drugo. Mjesečne ocjene stanja za ozimu pšenicu naglo su opali u Oklahomi tokom januara, iako su ocjene porasle u najvećem proizvođaču u Kanzasu, saopštilo je u ponedjeljak Ministarstvo poljoprivrede SAD.
Neuobičajeno visoke cene pšenice ove jeseni inspirisale su farmere da prošire hektare zemlje, posebno na Srednjem zapadu, sekundarnom regionu za proizvodnju pšenice u kojem se uzgaja meka crvena sorta zimske pšenice koja se koristi za pravljenje kolačića i grickalica. Jutari meke crvene pšenice u SAD porasli su za 20% u odnosu na prethodnu godinu, a sadnja je skočila za 45% u Ilinoisu, 8. državi ozime pšenice u SAD po površini.
„Mi smo na jutarima zato što smo prodali (pšenicu) prošle godine za 10 do 11 dolara po bušelu; to nismo radili tokom mog života“, rekao je farmer iz Ilinoisa Dejvid Džastison, koji je povećao zasad pšenice za oko 25% do 2023. do 1.530 hektara.
Kao dodatni podsticaj, Bajdenova administracija je prošlog jula proširila broj američkih okruga u kojima farmeri mogu dobiti osiguranje useva za drugi usev zasađen posle pšenice – obično soje na Srednjem zapadu ili sirka u zapadnim ravnicama.
Sa proširenim opcijama pokrića „dvostrukog useva“ u 1.500 okruga, „Momci bi mogli biti ohrabreni da posade malo više pšenice“, rekao je Erik Bramajer, agent kompanije SC Crop Insurance sa sedištem u Ilinoisu.
Dok je meka pšenica na Srednjem zapadu dobro počela, usevi se bore sa sušom u mnogo većim pšeničnim državama u ravnici, gde farmeri uzgajaju tvrdu crvenu zimsku pšenicu, najveću klasu pšenice u SAD, koja se koristi za pravljenje hleba.
Tekuća suša u ravnici je zapravo doprinela skoku za 10% u zasadima tvrde crvene ozime pšenice za 2023. oslobađanjem hektara na kojima su prošlog leta propali usevi kukuruza ili sirka, rekao je Lukas Hag, pomoćni agronom na Univerzitetu Kanzas State.
Slično tome, Hag je rekao, ako trenutna suša potraje u proleće, poljoprivrednici Plainsa bi mogli potpuno preskočiti sadnju kukuruza i sirka 2023. i sačekati da posade ozimu pšenicu ove jeseni, za žetvu 2024. godine.
„Ako ne dobijemo značajnu vlagu… mislim da bi farmeri mogli da izaberu da zalomi deo te zemlje“, rekao je Hag. „Mogli smo da vidimo da se hektari pšenice ponovo povećavaju za žetvu 2024. godine“, rekao je on.
Nekoliko inča snega palo je nedavno u severozapadnom Kanzasu, Nebraski i Koloradu, obezbeđujući izolacioni pokrivač protiv niskih temperatura ove nedelje koje bi inače mogle da oštete useve. Pšenica koja miruje će imati koristi od vlage u snegu, iako će usevu biti potrebno mnogo više padavina jer će nastaviti da raste u proleće.
Poljoprivrednici će posmatrati da li će očekivani odlazak trenutnog vremenskog fenomena La Nina, koji ima tendenciju da pogorša sušu u Ravnicama, pomoći.
Šulte je rekao: „Svakako će nam trebati vlaga ako ćemo uopšte imati usev.“
