Kada pomislimo na istraživanje Antarktika, narativ je u velikoj meri beo. Prvo potvrđeno viđenje kopnenog Antarktika pripisano je ruskoj ekspediciji 1820. godine, dok se prvo sletanje na kopno pripisuje američkom istraživaču 1821. godine.
Ali istraživanja novozelandskih istraživača sugerišu da autohtoni narod kopnenog Novog Zelanda – Maori – ima znatno dužu istoriju sa najjužnijim kontinentom Zemlje.
Istraživački tim, na čelu sa biologom za zaštitu prirode Priscillom Vehi iz Manaaki Vhenua Landcare Research, pogledao je usmene istorije, kao i „sivu literaturu“ – što znači istraživanja, izveštaje, tehničke dokumente i drugi materijal koji su objavile organizacije izvan uobičajenih akademskih ili komercijalnih kanala za objavljivanje.
„Pronašli smo vezu sa Antarktikom i njegovim vodama koje se javljaju od najranijih tradicionalnih putovanja, a kasnije kroz učešće u putovanjima i istraživanjima pod vođstvom Evrope, savremenim naučnim istraživanjima, ribolovu i još mnogo toga vekovima“, rekao je Vehi još 2021.
Istraživači prvo ističu putovanje na jug iz ranog 7. veka polinezijskog poglavice Hui Te Rangiore i njegove posade. Ovo bi ih verovatno učinilo prvim ljudima koji su videli vode Antarktika, više od hiljadu godina pre ruske ekspedicije i čak mnogo pre planirane migracije polinezijskih doseljenika na Novi Zeland.
„U nekim narativima, Hui Te Rangiora i njegova posada su nastavili na jug. Daleko na jug. Čineći to, oni su verovatno bili prvi ljudi koji su ugledali vode Antarktika, a možda i kontinent“, napisao je tim u svom radu iz 2021.
„Putovanje i povratak Hui Te Rangiore deo su istorije naroda Ngati Rarua, a ove priče se pojavljuju u brojnim rezbarijama.
Ovo otkriće možda i nije veliko iznenađenje za naše čitaoce Maora koji su pričali ove priče generacijama, ali kako istraživači objašnjavaju, akademska literatura još treba da pređe dug put da nadoknadi ovo bogatstvo znanja.
„Narativi nedovoljno zastupljenih grupa i njihova veza sa Antarktikom ostaju slabo dokumentovani i priznati u istraživačkoj literaturi“, napisao je tim. „Ovaj papir počinje da popunjava ovu prazninu.“
Ali putovanje Hui Te Rangiore definitivno nije bilo poslednji put da su Maori i njihovi preci putovali na Antarktik.
Te Atu – čovek Ngapuhi – je nazvan prvim Maori i prvim Novozelanđaninom koji je 1840. godine posmatrao obalu Antarktika kao deo ekspedicije Sjedinjenih Država za istraživanje.
Maori su takođe bili deo „herojskog doba istraživanja Antarktika“ krajem 19. i početkom 20. veka, pomažući evropskim istraživačima u medicini, građevinarstvu, naučnoj ekspertizi i još mnogo toga na putovanjima na Antarktik.
„Učešće Maora u putovanjima i ekspedicijama na Antarktiku nastavljeno je do danas, ali se retko priznaje ili ističe“, pišu istraživači.
„Za Maore na ovim putovanjima, pomorske veštine su bile ključna valuta.
U skorije vreme, jedan broj Maora ima ili trenutno učestvuje u antarktičkim naučnim programima Novog Zelanda, istražujući sve, od efekata klimatskih promena do ekologije populacije pingvina, a tim koji stoji iza ovog najnovijeg dokumenta nada se da će ovi brojevi rasti.
„Uzimanje u obzir odgovornosti prema nedovoljno zastupljenim grupama, a posebno Maori kao partnerima u Ugovoru, važno je kako za savremene tako i za buduće programe istraživanja Antarktika, kao i za buduće istraživanje obaveza Novog Zelanda u okviru sistema Ugovora o Antarktiku“, rekao je Vehi.
„Razrastanje većeg broja maorskih antarktičkih naučnika i uključivanje maorskih perspektiva će dodati dubinu istraživačkim programima Novog Zelanda i na kraju zaštitu i upravljanje Antarktikom.“
