Arheolozi su pronašli, kako kažu, prvi čvrst naučni dokaz koji sugeriše da su Vikinzi prešli Severno more u Britaniju sa psima i konjima.
Istraživanje koje su vodili Univerzitet Durham, Velika Britanija, i Vrije Universiteit Brussels, Belgija, ispitali su ostatke ljudi i životinja sa jedinog poznatog britanskog vikinškog groblja za kremaciju u Heath Voodu, u Derbiširu.
Naučnici su pogledali izotope stroncijuma sadržane u ostacima. Stroncijum je prirodni element koji se nalazi u različitim odnosima širom sveta i pruža geografski otisak prsta za kretanje ljudi i životinja.
Njihova analiza je pokazala da u kontekstu arheologije, jedna odrasla osoba i nekoliko životinja gotovo sigurno potiču iz oblasti Baltičkog štita u Skandinaviji, koja pokriva Norvešku i centralnu i severnu Švedsku, i umrli su ubrzo po dolasku u Britaniju.
Istraživači kažu da ovo sugeriše da Vikinzi nisu samo krali životinje kada su stigli u Britaniju, kako opisuju izveštaji iz tog vremena, već su takođe prevozili životinje iz Skandinavije.
Pošto su ljudski i životinjski ostaci pronađeni u ostacima iste kremacijske lomače, istraživači veruju da je odrasla osoba iz regiona Baltičkog štita možda bila neko važan ko je mogao da dovede konja i psa u Britaniju.
Analizirani ostaci su povezani sa Velikom vojskom Vikinga, kombinovanom snagom skandinavskih ratnika koji su napali Britaniju 865. godine.
Nalazi su objavljeni u PLOS ONE.
Vodeći autor Tessi Loffelmann, doktorski istraživač koji zajedno radi na Odeljenju za arheologiju Univerziteta Durham i Odeljenju za hemiju, Vrije Universiteit Brussels, rekla je: „Ovo je prvi čvrst naučni dokaz da su Skandinavci gotovo sigurno prešli Severno more sa konjima, psi i možda druge životinje već u devetom veku nove ere i mogao bi produbiti naše znanje o Velikoj vojsci Vikinga.“
„Naš najvažniji primarni izvor, Anglo-Sakon Chronicle, navodi da su Vikinzi uzimali konje od lokalnog stanovništva u Istočnoj Angliji kada su prvi put stigli, ali to očigledno nije bila cela priča, i najverovatnije su prevozili životinje pored ljudi na brodovima. .“
„Ovo takođe postavlja pitanja o važnosti određenih životinja za Vikinge.
Istraživači su analizirali odnose stroncijuma u ostacima dve odrasle osobe, jednog deteta i tri životinje sa lokacije Heath Vood.
Stroncijum se prirodno nalazi u životnoj sredini u stenama, zemljištu i vodi pre nego što uđe u biljke. Kada ljudi i životinje jedu te biljke, stroncijum zamenjuje kalcijum u njihovim kostima i zubima.
Kako se odnosi stroncijuma razlikuju u različitim delovima sveta, geografski otisak elementa pronađenog u ljudskim ili životinjskim ostacima može pomoći da se pokaže odakle su došli ili nastanili.
Odnosi stroncijuma kod jedne od odraslih osoba i deteta su pokazali da su mogli biti iz oblasti lokalnog mesta kremacije Heath Vood, južne ili istočne Engleske ili iz Evrope, uključujući Dansku i jugozapadnu Švedsku koji su bili izvan regiona Baltičkog štita .
Ali ostaci druge odrasle osobe i sve tri životinje – konja, psa i za šta arheolozi kažu da je verovatno svinja – imali su odnos stroncijuma koji se obično nalazi u oblasti Baltičkog štita.
Dok istraživači kažu da njihovi nalazi sugerišu da su konj i pas prevezeni u Britaniju, možda je fragment svinje komad iz igre ili drugi talisman ili žeton donet iz Skandinavije, a ne živa svinja. Posmrtni ostaci su takođe kremirani i sahranjeni ispod humke, za koju istraživači kažu da bi mogla biti veza sa skandinavskim ritualima u vreme kada kremacija nije postojala u Britaniji.
Koautor istraživanja, profesor Dženet Montgomeri, sa Odeljenja za arheologiju Univerziteta Duram, rekla je: „Naša studija sugeriše da postoje ljudi i životinje sa različitim istorijama mobilnosti sahranjeni u Heath Voodu, i da, ako su pripadali Velikoj vojsci Vikinga, sačinjavali su ga ljudi iz različitih delova Skandinavije ili Britanskih ostrva“.
„Ovo je ujedno i prva objavljena analiza stroncijuma na ranosrednjovekovnim kremiranim ostacima iz Britanije i pokazuje potencijal koji ova naučna metoda ima da baci dodatno svetlo na ovaj period istorije.
Istraživački tim je takođe uključivao arheologe sa Univerziteta Jork u Velikoj Britaniji, koji su iskopali groblje Heath Vood između 1998. i 2000. godine, i Universite Libre de Brukelles, Belgija.
Profesor Džulijan Ričards, sa Odseka za arheologiju Univerziteta u Jorku, koji je ko-režirao iskopavanja na vikinškom groblju Heath Vood, rekao je: „Tapiserija iz Bajea prikazuje normansku konjicu kako iskrcava konje iz svoje flote pre bitke kod Hejstingsa, ali ovo je prva naučna demonstracija da su vikinški ratnici dve stotine godina ranije prevozili konje u Englesku“.
„To pokazuje koliko su vođe Vikinga cenile svoje lične konje i pse koje su im doneli iz Skandinavije i da su životinje žrtvovane da bi bile sahranjene sa svojim vlasnicima.“
