Prevalencija poremećaja karličnog dna se povećava kako se žene približavaju godinama menopauze. Pored hormonalnih promena, nekoliko faktora doprinosi poremećajima karličnog dna, uključujući prirodno starenje vezivnog tkiva, reproduktivnu anamnezu, način života, kao i faktore koji povećavaju pritisak u trbušnoj duplji.
„Fizička aktivnost ima mnoge zdravstvene prednosti, međutim, njene prednosti u odnosu na funkcionalnu sposobnost karličnog dna su dovedene u pitanje“, kaže doktorski istraživač Mari Kuutti sa Fakulteta za sport i zdravstvene nauke Univerziteta Jivaskila. „Dok vežba jača mišiće karličnog dna, ona takođe može preopteretiti i istegnuti mišiće.“
Cilj novo objavljene studije bio je da se ispita povezanost fizičke aktivnosti u ranoj i srednjoj odrasloj dobi sa simptomima poremećaja karličnog dna. Proučavani poremećaji bili su stresna urinarna inkontinencija, urgentna urinarna inkontinencija, fekalna inkontinencija, poteškoće sa opstipacijom i defekacijom i prolaps karličnih organa.
Više od polovine učesnika studije imalo je simptome poremećaja karličnog dna. Najčešća je bila stresna urinarna inkontinencija. Studija je otkrila da trenutna fizička aktivnost nije povezana sa pojavom simptoma poremećaja karličnog dna.
„Žene srednjih godina koje su se bavile takmičarskim sportom u ranom odraslom dobu su češće iskusile simptome urgentne urinarne inkontinencije, ali ne i simptome stresne urinarne inkontinencije, fekalne inkontinencije, opstipacije ili poteškoća sa defekacijom ili prolapsa karličnih organa“, kaže Kuuti, sumirajući rezultate.
„Pored toga, žene sa istorijom redovne fizičke aktivnosti su češće iskusile simptome fekalne inkontinencije, ali ne i druge simptome poremećaja karličnog dna.“
Svest o uticaju promenljivih životnih navika, kao što je fizička aktivnost, na funkcionalnu sposobnost karličnog dna može dovesti do značajnog smanjenja ljudskog opterećenja i poboljšanja ukupnog zdravlja žena srednjih godina.
„Poremećaji karličnog dna se mogu sprečiti i rehabilitovati, stoga nema potrebe da se stidite kada tražite stručnu pomoć“, kaže glavni lekar, uroginekolog Pauliina Aukee iz bolnice Nova u Centralnoj Finskoj. „Vežbanje prema personalizovanom programu vežbanja koji je napravio fizioterapeut je bezbedno i efikasno.“
Istraživanje je deo ERMA studije, čiji su učesnici uključili preko 1.000 žena između 47 i 55 godina koje žive u regionu Jivaskila. Ranija i sadašnja fizička aktivnost, kao i demografski faktori (starost, indeks telesne mase, obrazovanje i fizičko opterećenje) i ginekološki faktori (gestacije, paritet, status u menopauzi i histerektomija) samoprocenjivani su upitnicima.
