Pre tri veka, porobljena osoba u Virdžiniji pisala je vođi Engleske crkve, moleći da bude oslobođena „ovog okrutnog ropstva“. Nije bilo odgovora iz crkve, koja je u to vreme akumulirala uredan profit od transatlantske trgovine robljem.
Rukopisno pismo iz 1723. godine – čiji autor kaže da moraju ostati anonimni iz straha da će se „zamahnuti na drvo vešala“ ako bude otkriveno – izloženo je u Londonu kao deo napora Anglikanske crkve da računa sa svojim istorijskim saučesništvom u ropstvu.
„To je veoma potresan dokument, a takođe i izuzetno redak“, rekao je u utorak Giles Mandelbrote, arhivar u biblioteci u Lambet palati crkve.
Pismo je uključeno u izložbu u biblioteci koja istražuje ulogu crkve u trgovini robljem iz 18. veka. To se poklapa sa novim izveštajem koji tu ulogu iznosi u čvrstim činjenicama i brojkama.
Crkveni komesari, telo koje upravlja crkvenim investicionim fondom vrednim 10 milijardi funti (12,3 milijarde dolara), angažovali su forenzičke računovođe 2019. da kopaju po crkvenim arhivama u potrazi za dokazima o vezama za trgovinu robljem. Proveli su dve godine pregledavajući vekovima stare knjige, a ono što su otkrili je „sramota“, kaže crkva.
Investicioni fond ima svoje korene u Kueen Anne’s Bounti, osnovanom 1704. da bi pomogao osiromašenom sveštenstvu. Mnogo je investirao u kompaniju South Sea Compani, koja je držala monopol na transport porobljenih ljudi iz Afrike u luke u Americi pod kontrolom Španije. Između 1714. i 1739. kompanija je prevezla 34.000 ljudi na najmanje 96 putovanja.
Izveštaj komesara kaže da je crkva u to vreme znala u šta je umešana.
„Investitori u kompaniju South Sea Compani bi znali da ona trguje porobljenim ljudima“, navodi se.
Fond je takođe dobijao donacije od pojedinaca obogaćenih trgovinom robljem, uključujući Edvarda Kolstona, britanskog trgovca robljem čiju su statuu u njegovom rodnom gradu Bristolu srušili antirasistički demonstranti 2020.
Te knjige koje beleže profit od ljudskog ropstva sada su izložene, zajedno sa dokumentima koji pokazuju kako su se pogledi na ropstvo unutar crkve kretali od opravdanja do protivljenja.
Neki anglikanci su želeli da pretvore robove u hrišćanstvo, dok su drugi to videli kao „klizavu stazu“ koja bi mogla da dovede do zahteva za slobodom. Izložba sadrži verziju Biblije namenjenu robovima, sa uklonjenim svim referencama na slobodu od ropstva. To je značilo presecanje 90% Starog i pola Novog zaveta.
Izložba uključuje traktate koji opravdavaju ropstvo u religioznom smislu, i druge koji koriste veru za zalaganje za ukidanje, uključujući knjigu anglikanskog sveštenika Morgana Godvina iz 1680, koji je tvrdio da oni koji podržavaju trgovinu robljem sklapaju dogovor sa đavolom.
Postoji govor u parlamentu iz 1789. vodeći abolicionista Vilijam Vilberfors, koji je vodio kampanju još 18 godina pre nego što je Britanija zabranila trgovinu robljem. I postoji pismo Džonu Njutnu, kapetanu broda za robove, od trgovca koji kaže: „Poslao sam vam jednog dečaka roba na brod. Njutn se kasnije pokajao, postao abolicionista i napisao himnu „Neverovatna milost“.
„U kasnom 18. veku, sve više je bilo publiciteta o užasima trgovine robljem i njenoj nehumanosti, a to je pomoglo da se stvori pokret za ukidanje“, rekao je Mandelbrot.
Britanija je zabranila trgovinu robljem 1807, ali nije donela zakone za emancipaciju robova na svojim teritorijama sve do 1833.
Kada je izveštaj komesara objavljen 10. januara, kenterberijski nadbiskup Džastin Velbi obećao je da će „preduzeti mere da se pozabavimo našom sramnom prošlošću“.
Ta akcija uključuje fond od 100 miliona funti (123 miliona dolara) za podršku projektima „fokusiranim na poboljšanje mogućnosti za zajednice na koje je negativno uticalo istorijsko ropstvo“.
Obaveza nije u skladu sa zahtevima nekih aktivista da institucije koje su imale koristi od ropstva isplate kompenzaciju potomcima porobljenih.
„Ovde se ne radi o plaćanju kompenzacije pojedincima, a zapravo se ne radi samo o novcu“, rekao je izvršni direktor crkvenih komesara Garet Mostin. Rekao je da je novi fond deo crkvenog „putovanja pokajanja“.
„Nijedan iznos novca nikada neće biti dovoljan da se popravi šteta naneta transatlantskom trgovinom robljem“, rekao je on. „Ali nadamo se da će naš odgovor biti sredstvo za ulaganje u bolju budućnost za sve.
