UJEDINjENE NACIJE – Šef humanitarne organizacije UN upozorio je u ponedeljak da je talibanska zabrana humanitarnih radnica u Avganistanu „potencijalni smrtni udarac“ za mnoge važne humanitarne programe, prenosi AP.
Ako talibani ne naprave izuzetke od svog edikta, „ovo bi bilo katastrofalno“, rekao je Martin Grifits na konferenciji za novinare.
On je rekao da je delegacija koja uključuje međunarodne grupe za pomoć iznijela argumente da su avganistanske žene ključne za humanitarne operacije tokom prošlonedeljnih sastanaka sa devet talibanskih zvaničnika, uključujući avganistanske ministre spoljnih poslova i ekonomije.
„Od nas se tražilo da budemo strpljivi“, rekao je Grifits. „Rečeno nam je da talibanske vlasti razvijaju smernice koje će obezbediti, navodno, funkcionisanje žena u humanitarnim operacijama.
Rekao je da je dosledna poruka Talibana „da će biti mesta za žene da rade“ bila „pomalo pokroviteljska poruka, ali je važna“.
Griffiths je napomenuo da je nakon 24. decembra talibanski edikt koji zabranjuje humanitarnim grupama da zapošljavaju avganistanske žene, ministar zdravlja odobrio izuzetak za žene u oblasti zdravstva, a ministar obrazovanja odobrio izuzetak onima koji su uključeni u osnovno obrazovanje.
On je rekao da je humanitarna delegacija rekla talibanima da, ako ne nameravaju da ukinu edikt, „onda moramo proširiti ove izuzetke da pokriju sve aspekte humanitarne akcije“.
Grifits, koji je podsekretar UN-a za humanitarna pitanja, ne bi spekulisao šta će se dogoditi.
„Hajde da vidimo da li će ove smernice proći. Da vidimo da li su korisni. Hajde da vidimo kakav prostor ima za suštinsku i centralnu ulogu žena u našim humanitarnim operacijama“, rekao je on.
Uprkos početnim obećanjima, talibani su uveli sve veća ograničenja za devojke i žene otkako su preuzeli vlast u avgustu 2021. tokom poslednjih nedelja povlačenja američkih i NATO snaga posle 20 godina. Njihovo preuzimanje oteralo je milione u siromaštvo i glad nakon što je strana pomoć prestala skoro preko noći.
Omar Abdi, zamenik izvršnog direktora za programe UNICEF-a za decu, koji je bio deo delegacije, rekao je da se 6 miliona Avganistanaca suočava sa vanrednim nivoom nesigurnosti hrane i da su na korak od gladi. On je rekao da se očekuje da će 875.000 dece doživeti tešku akutnu pothranjenost ove godine, zbog čega je „kritično da se ove operacije nastave“.
Abdi je naveo neke pozitivne znake. On je rekao da uprkos zabrani talibana da devojčice pohađaju srednju školu, procenjuje se da oko 200.000 devojčica nastavlja da dobija srednje obrazovanje u oko 12 provincija. On je dodao da nastavnice u srednjim školama i dalje primaju plate od talibanskih vlasti.
On je rekao da su talibanski zvaničnici ponovo potvrdili delegaciji „da nisu protiv da devojčice uče u srednjim školama i ponovo obećali da će se ponovo otvoriti kada njihov vođa odobri smernice“.
„Pored toga, tokom prošle godine broj časova obrazovanja u zajednici koji se održavaju u privatnim kućama, javnim mestima udvostručio se, sa 10.000 na 20.000 časova“, rekao je on. „One opslužuju oko 600.000 dece, od kojih su 55% devojčice.
Abdi je rekao da su ovi pozitivni znaci rezultat kako posvećenosti talibanskih vlasti, tako i pritiska lokalnih zajednica da škole i lokalne škole ostanu otvorene.
„Bez obrazovanja“, rekao je, „sigurno nema nade za bolju budućnost za devojke i žene u Avganistanu“.
Sofija Sprehman Sineiro, generalni sekretar CARE International-a, rekla je da će „vezivanje ruku nevladinim organizacijama zabranom ženama da daju spasonosnu podršku drugim ženama koštati života“.
Janti Soeripto, predsednica organizacije Save the Children US, rekla je da žene čine 30 odsto od 55.000 avganistanskih državljana koji rade za nevladine organizacije i da su mnogi od njih jedini hranitelji svojih porodica.
Bez njih, rekla je ona, pomoć ne može biti isporučena milionima žena i dece, a „ako se zabrana ne poništi, posledice po narod Avganistana će biti strašne“.
Do sada, rekao je Grifits, žene koje rade za UN i njihove agencije nisu bile zabranjene i nastavljaju da rade, ali je insistirao da se avganistanskim ženama takođe mora dozvoliti da doprinose ekonomiji zemlje.
„Avganistan prolazi kroz divlju zimu, drugu pod Talibanima“, rekao je on. „Prošle zime smo uspeli da preživimo. Ne znam da li možemo ovo da radimo na neodređeno vreme, ne sa svim ovim zabranama.”
On je rekao da je 28 miliona Avganistanaca potrebna pomoć i da je 4,6 milijardi dolara potrebnih za humanitarnu pomoć zemlji ove godine najveći iznos na svetu.
„Svaki dan koji prođe bez odgovarajuće, funkcionalne humanitarne pomoći nije dobar dan za narod Avganistana“, rekao je Grifits.
