Udisanje zagađenog vazduha moglo bi da utiče na način na koji je vaš mozak povezan, a naučnici sa Univerziteta Britanske Kolumbije (UBC) i Univerziteta Viktorija otkrili su da udisanje izduvnih gasova automobila može promeniti povezanost mozga u roku od dva sata.
Nalazi su zasnovani na randomizovanom, dvostruko slepom ispitivanju na 25 zdravih odraslih osoba, koji su bili izloženi zagađenju automobila u laboratorijskom okruženju. U drugoj fazi, učesnici su takođe bili izloženi čistom filtriranom vazduhu.
Skeniranje mozga je napravljeno pre i posle svakog scenarija. Nakon što su učesnici bili izloženi zagađenju vazduha, njihov mozak je pokazao smanjenu povezanost u mreži podrazumevanog režima (DMN), skupu međusobno povezanih regiona mozga koji su najaktivniji kada se bavimo unutrašnjim mislima, kao što su introspekcija i pamćenje.
Ovi nalazi nisu ranije primećeni među ljudima, i dok trenutna studija nije testirala efekte koje bi to moglo da ima na moć mozga, druga istraživanja jesu.
Prethodne studije su, na primer, povezale izmenjenu povezanost mozga sa smanjenom radnom memorijom i radnim učinkom.
„Zabrinjavajuće je videti zagađenje od saobraćaja koje prekida ove iste mreže“, kaže neuropsiholog Džodi Gavriluk sa Univerziteta Viktorija.
„Dok je potrebno više istraživanja da bi se u potpunosti razumeli funkcionalni uticaji ovih promena, moguće je da one mogu narušiti razmišljanje ili sposobnost ljudi za rad.
Dobra vest je da su promene primećene u studiji bile privremene i da su se vratile u normalu kada je čist vazduh prolazio kroz pluća.
Ipak, nalazi ukazuju na mogući put kojim hronična izloženost zagađenju vazduha može imati štetne efekte na mozak.
S obzirom na to da čak 99 odsto sveta udiše nebezbedne nivoe zagađenja vazduha, posledice po javno zdravlje mogle bi biti duboke.
U Kini, nedavne studije povezuju zagađenje vazduha sa lošijim rezultatima testova iz jezika i matematike, smanjujući u proseku oko godinu dana obrazovanja.
„Već decenijama naučnici su mislili da je mozak zaštićen od štetnih efekata zagađenja vazduha“, objašnjava respiratorni lekar Kris Karlsten sa UBC.
„Ova studija, koja je prva te vrste u svetu, pruža sveže dokaze koji podržavaju vezu između zagađenja vazduha i saznanja.“
2020. godine, markeri povezani sa Alchajmerovom bolešću primećeni su u mozgovima mladih odraslih, dece, pa čak i beba koje su živele u Meksiko Sitiju – urbanom čvorištu koje doživljava ekstremno zagađenje vazduha. (Nedavni podaci pokazuju da se kvalitet vazduha značajno poboljšao tokom perioda zatvaranja zbog COVID-19 kada su kretanje vozila i samim tim smanjeni izduvni gasovi.)
Druga istraživanja u istom gradu takođe su otkrila mogući okidač za tu štetu: metalne nanočestice zagađenja vazduha u mozgovima mnogih meštana.
2022. godine naučnici su potvrdili da ove čestice, kada se jednom udahnu, ponekad mogu zaobići zaštitnu barijeru mozga, za koju se nekada smatralo da sprečava toksični materijal.
Trenutna studija se oslanjala samo na isparenja iz izduvnih gasova automobila, ali možda postoje i drugi oblici zagađenja vazduha koji deluju još brže i sa lošijim efektima.
Pre nego što je olovni gas zabranjen u Sjedinjenim Državama, na primer, istraživači predviđaju da je toksična isparenja udahnulo 170 miliona Amerikanaca ili više, što je rezultiralo kumulativnim gubitkom IK rezultata od 824 miliona poena (skoro 3 poena po osobi).
Gas danas možda ne sadrži olovo, ali to ne znači da je bezbedan za vaša pluća ili mozak.
„Ljudi će možda želeti dvaput da razmisle sledeći put kada budu zaglavljeni u saobraćaju sa spuštenim prozorima“, upozorava Karlsten.
„Važno je osigurati da vazdušni filter vašeg automobila radi u dobrom stanju, a ako hodate ili vozite bicikl prometnom ulicom, razmislite o preusmeravanju na manje prometnu rutu.
Za veći deo sveta, međutim, zagađen vazduh je neizbežan. Moramo da znamo šta to dugoročno utiče na naš mozak.
