Nemački proizvođač oružja Rheinmetall spreman je da značajno poveća proizvodnju tenkovske i artiljerijske municije kako bi zadovoljio veliku potražnju u Ukrajini i na Zapadu i mogao bi da počne da proizvodi višecevne bacače raketa HIMARS u Nemačkoj, rekao je izvršni direktor Armin Paperger za Rojters.
On je govorio nekoliko dana pre nego što bi šefovi nemačke odbrambene industrije trebalo da se po prvi put sastanu sa novim ministrom odbrane Borisom Pistorijusom, iako tačan datum tek treba da bude objavljen.
Sastankom, Pistorijus ima za cilj da započne razgovore o tome kako da se ubrza nabavka oružja i da se povećaju zalihe municije na duži rok nakon što je skoro godinu dana donacija oružja Ukrajini iscrpila zalihe nemačke vojske.
Rheinmetall proizvodi niz odbrambenih proizvoda, ali je verovatno najpoznatiji po proizvodnji topa od 120 mm iz tenka Leopard 2.
„Možemo da proizvedemo 240.000 metaka tenkovske municije (120 mm) godišnje, što je više nego što je potrebno celom svetu“, rekao je Paperger u intervjuu za Rojters.
Kapacitet za proizvodnju artiljerijskih metaka kalibra 155 mm može da se poveća na 450.000 do 500.000 godišnje, dodao je on, čime bi Rheinmetall postao najveći proizvođač obe vrste municije.
U 2022. godini, Rheinmetall je napravio nekih 60.000 do 70.000 metaka svaki tenkovskih i artiljerijskih granata, prema Papergeru, koji je rekao da bi proizvodnja mogla odmah da se poveća.
Potražnja za ovom municijom je porasla od ruske invazije na Ukrajinu prošlog februara, ne samo zbog njihove masovne upotrebe na bojnom polju, već i zbog toga što zapadne vojske popunjavaju sopstvene zalihe, pripremajući se za ono što vide kao pojačanu pretnju iz Moskve.
Paperger je rekao da će nova proizvodna linija za municiju srednjeg kalibra, koju koriste nemački protivvazdušni tenkovi Gepard u Ukrajini, na primer, početi sa radom do sredine godine.
Nemačka već mesecima pokušava da pronađe novu municiju za Gepard koju je njena sopstvena vojska deaktivirala 2010.
Istovremeno, Rheinmetall je u pregovorima sa Lockheed Martinom, američkom kompanijom koja proizvodi višecevne raketne bacače HIMARS (High Mobiliti Artilleri Rocket Sistem) koji se intenzivno koriste u ukrajinskim trupama, rekao je Paperger.
„Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, cilj nam je da postignemo sporazum sa Lockheed Martinom o pokretanju proizvodnje HIMARS-a (u Nemačkoj)“, rekao je on, misleći na godišnji skup političkih i odbrambenih lidera sredinom februara.
„Imamo tehnologiju za proizvodnju bojevih glava kao i za raketne motore – i imamo kamione na koje montiramo lansere“, rekao je Paperger, dodajući da bi sporazum mogao da podstakne ulaganja od nekoliko stotina miliona evra od kojih bi Rajnmetal finansirao glavni deo.
Rajnmetal takođe planira rad nove fabrike baruta, verovatno u istočnoj nemačkoj pokrajini Saksoniji, ali bi investiciju od 700 do 800 miliona evra morala da plati vlada u Berlinu, rekao je on.
„Država mora da investira, a mi doprinosimo našim tehnološkim znanjem. Zauzvrat, država dobija deo fabrike i profit koji ostvaruje“, predložio je Paperger.
„Ovo je investicija koja sama po sebi nije izvodljiva. To je ulaganje u nacionalnu bezbednost i zato nam je potrebna savezna država“, rekao je on.
Fabrika je potrebna jer bi se nestašice u proizvodnji specijalnih baruta mogle pokazati kao usko grlo koje ometa napore da se poveća proizvodnja tenkova i artiljerijskih granata, primetio je on.
Nekoliko dana pre sastanka sa novim ministrom odbrane, Paperger se zalagao za povećanje nemačkog budžeta za odbranu.
„51 milijarda evra u budžetu za odbranu neće biti dovoljna za kupovinu svega što je potrebno. A novac u specijalnim fondovima od 100 milijardi evra je već namenski – i delimično je pojeden inflacijom“, rekao je on.
„100 milijardi evra zvuči kao ogromna suma, ali bi nam zapravo bio potreban paket od 300 milijardi evra da naručimo sve što je potrebno“, dodao je on, napominjući da specijalni fond od 100 milijardi ne uključuje kupovinu municije.
Čak i pre ruske invazije na Ukrajinu, Nemačkoj je nedostajalo 20 milijardi evra da dostigne cilj NATO-a za skladištenje municije, prema izvoru odbrane.
Paperger procenjuje da bi Bundesver (nemačke oružane snage) morao da uloži tri do četiri milijarde evra godišnje da bi popunio jaz u municiji.
U razgovorima sa ministrom, šef odbrane se nada zaokretu ka održivijem dugoročnom planiranju nemačkih nabavki, koje se proteže na nekoliko godina u budućnost, jer je industrija morala da bude u stanju da napravi svoje aranžmane na vreme.
„Ono što trenutno radimo je zapravo ratno skladištenje: prošle godine smo unapred finansirali 600 do 700 miliona evra za robu“, rekao je Paperger. „Moramo se odmaknuti od ovog upravljanja krizama – to je upravljanje krizama kada kupujete (sirovine i druge stvari) bez ugovora – i uđete u redovnu rutinu.
