Na većinu načina, HBO-ova nova serija Poslednji od nas prikazuje klasičnu zombi apokalipsu.
Jednog jutra, svi se kreću svojim normalnim životom. Na radiju se pominje haos u Džakarti. A do noći, trzavi, posednuti nekada ljudi jure za glavnim likom.
Ovog puta, međutim, to je gljiva koja ljude pretvara u zombije.
Novi scenario, prvi put realizovan u video igrici na kojoj je serija zasnovana, tera gledaoce da se zapitaju da li se pandemija gljivica može desiti u stvarnom životu.
„Pandemija gljivica je definitivno moguća“, rekao je za Insajder u mejlu Norman Van Rajn, mikolog koji istražuje gljivične infekcije na Univerzitetu u Mančesteru.
Nijedna vrsta gljivica koja je trenutno poznata nauci ne predstavlja neposrednu pretnju pandemijom za ljude – posebno ne na način na koji je prikazana u emisiji. Ipak, gljivične infekcije su u porastu širom sveta, a istraživači su zabrinuti da je sve više ljudi u opasnosti.
Neki se čak brinu da bi novi super-patogeni mogli nastati iz carstva gljiva.
„Potencijal je ogroman za ono što može da se pojavi i postane patogen“, rekao je za Insajder Tom Čiler, šef ogranka za gljivične bolesti američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. „Neću se iznenaditi što se više gljivica pojavljuje kao ljudski patogeni, koje postaju sve izazovnije za lečenje i zaraznije.“
Evo naučne činjenice i naučne fantastike iza filma Poslednji od nas i pretnji koje predstavljaju gljive.
Zombiji u The Last of Us cvetaju viticama gljivice zvane Cordiceps, koje niču iz njihovih glava i usta, posežući za svežim žrtvama.
Kordiceps je stvaran, ali prestiže samo mozak i tela insekata – najpoznatiji, mrava.
Gljivica raste unutar tela mrava, uzrokuje da se mrav penje prema gore, a zatim izbija iz njegove glave i oslobađa spore, pokušavajući da se proširi nadaleko.
Kordiceps ne može da preživi na temperaturi ljudskog tela, tako da ne može da nas zarazi. Ali druge vrste gljiva proizvode supstance sa svojstvima koja menjaju um i mogu uticati na ljudsko ponašanje.
Možda najočigledniji primer je psilocibin, halucinogeno jedinjenje u magičnim pečurkama. Gljiva ergot takođe ima reputaciju da menja ljudski um.
Neki istoričari suđenja vješticama u Salemu pripisuju trovanju ergotom, govoreći da su žene počele da se ponašaju čudno i optužuju jedna drugu za vještičarenje nakon što su jele zaraženu raž. Psihoaktivna supstanca LSD se dobija od ergota.
„Svaki put kada popijete pivo, na vaše ponašanje utiče nusprodukt gljivice, a to je etanol“, rekao je za Insajder Dejvid Hjuz, koji je proučavao kordiceps i konsultovao se o video igrici The Last of Us.
Gljivica Criptococcus se takođe može širiti iz pluća u mozak i izazvati meningitis – upalu – koja može promeniti ponašanje.
Međutim, za razliku od TV-a, gljivice koje menjaju um „ne uskaču u naše telo i utiču na ponašanje koje omogućava budući prenos“, rekao je Hjuz.
Gljivične bolesti mogu preći sa životinja na ljude. Ali ideja da bi gljiva poput kordicepsa mogla da mutira dovoljno da napravi ogroman skok od insekata do ljudi, a da i dalje zadrži svoju sposobnost da efikasno manipuliše ponašanjem, je nategnuta.
U svetu zaraznih bolesti, „nikad ne reci nikad“, rekao je Čiler.
„Ali reći ću da ima mnogo, mnogo prepreka koje treba prevazići“, nastavio je on. „Mrav i čovek su dramatično različiti. Imamo imuni sistem, živimo na različitim temperaturama, znate, naša telesna temperatura je mnogo viša. Dakle, postoje samo neke fundamentalne stvari koje će biti izuzetno teško za tu određenu gljivu. savladati“.
U filmu Poslednji od nas, prvi slučajevi izmišljenog ljudskog kordicepsa pojavljuju se u Džakarti, Indonezija, gde vlada traži od vodećeg mikologa da identifikuje gljivu pod mikroskopom i da se migolji u ustima mrtvog civila. Užasnuta, saznaje da je 14 ljudi koji su radili sa žrtvom nestalo.
„Ne postoji lek. Ne postoji vakcina“, mrko obaveštava ona vladinog zvaničnika. Ona preporučuje da vlada bombarduje ceo grad kako bi obuzdala gljivicu.
U stvarnom životu, istina je da ne postoji vakcina za smrtonosne gljivične infekcije (iako stručnjaci ne preporučuju bombardovanje kao zamenu). Postoji samo nekoliko klasa lekova za njihovo lečenje, a oni nisu uvek pouzdani lekovi.
U stvari, pošto su gljive toliko slične ljudima na ćelijskom nivou, mnogi lekovi koji se bore protiv njih su takođe toksični za ljudska tela.
Prema Globalnoj akciji za gljivične infekcije, gljive ubijaju više ljudi nego malarija.
„Problem sa gljivama je što nemamo mnogo stvari u našem kompletu alata da ih kontrolišemo“, rekao je Hjuz.
Neke smrtonosne gljivice, kao što je Candida auris, koja se pojavila 2009. godine, čak su razvile snažnu otpornost na antifungalne lekove koje imamo. U bolničkim epidemijama, Candida auris je ubila od 29 do 53 procenta svojih žrtava, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Većina gljivičnih patogena su oportunisti, rekao je Čiler, i izazivaju teške bolesti samo kod ljudi koji su imunokompromitovani.
„Ali sada postoje gljivice koje nisu oportunisti i mogu da zaraze bilo koga od nas. A ako one postanu zaraznije, ako postanu otpornije, to je ono zbog čega sam zaista zabrinut“, rekao je Čiler.
U HBO seriji, zombiji moraju da ugrizu svoje žrtve ili da im ubrizgaju vitice gljivica kako bi proširili bolest.
To uopšte nije način na koji prenos gljivica funkcioniše u stvarnom životu. Gljivične infekcije se uglavnom šire dodirom ili površinama – pomislite na atletsko stopalo ili lišaj.
Zato Hjuz ne misli da gljive predstavljaju pretnju od pandemije.
„U kojoj meri ćemo videti pandemiju, što znači da je ceo svet pogođen samo jednom vrstom… to se ne čini verovatnim za gljive, samo zbog prirode njihovih puteva prenosa“, rekao je on.
Većina gljivičnih patogena dolazi iz okoline, a ne iz kontakta sa drugim ljudima. Stalno udišete spore gljivica. Obično se za to brine ljudski imuni sistem. Ali ako je vaš imuni sistem slab – zbog bolesti ili lekova – ta gljivica može rasti u vama.
Zbog toga su bolnice i zatvori posebno skloni epidemijama. Većina gljivica koje inficiraju ljudi najbolje se širi kada se ljudi sa oslabljenim imunitetom okupljaju zajedno, ili kada je mnogo ljudi u bliskom kontaktu i dele zajedničke površine.
Neke opasnije gljivične bolesti, poput dolinske groznice, potiču od spora u vazduhu i mogu čak da razbole zdrave ljude.
„Scenario noćne more u stvarnom životu je da gljive poput ove uzrokuju više štete i prelaze iz relativno blage infekcije u infekciju opasnu po život“, rekao je Van Rajn.
Misteriozno, epidemije Candida auris pojavile su se nezavisno na tri različita kontinenta u isto vreme 2010-ih. Nije bilo jasne veze ili kontakta između izbijanja.
Neki naučnici veruju da su nit povezivanja klimatske promene. Kako globalne temperature rastu, gljive se moraju prilagoditi kao i sve ostalo. Kako se više gljivica prilagođava višim temperaturama, sve više njih može da preživi i da se razmnožava na temperaturama ljudskog tela – čak i kada ljudska tela pokušavaju da ih ubiju groznicom.
Uvodna scena filma Poslednji od nas nagoveštava ovo, sa naučnikom iz 1968. koji je rekao TV voditelju da bi blago globalno zagrevanje moglo da stvori nove gljivične super-patogene.
Pored Criptococcus-a, Svetska zdravstvena organizacija je Candidu auris rangirala kao jedan od četiri prva prioriteta u svom prvom rangiranju gljivičnih patogena prošlog oktobra.
Klimatske promene su samo jedan od faktora koji bi mogao povećati štetu koju gljive preuzimaju na čovečanstvo.
Pandemija COVID-19, kao i prethodne virusne bolesti kao što je HIV/SIDA, učinila je sve više ljudi podložnim gljivičnim infekcijama.
Još jedan faktor rizika dolazi od poboljšanja medicinske tehnologije, koja omogućava većem broju ljudi da dobije operaciju koja spašava živote po cenu uzimanja lekova koji potiskuju njihov imuni sistem i čine ih ranjivijim na druge infekcije, poput gljivica.
„Govorimo o emisiji koja zaista želi da privuče pažnju ljudi i ekstrapolira neke zaista cool mogućnosti naučne fantastike. I to je sjajno“, rekao je Čiler.
„Moramo samo da mislimo na gljivice“, posebno sa imunokompromitovanim ili hospitalizovanim ljudima, dodao je on. „Rana dijagnoza i rano lečenje su najbolji način da se spasu životi.“
