Tunis je u nedelju otvorio biračka mesta za druge krugove parlamentarnih izbora na kojima je u prvom krugu prošlog meseca izašlo samo 11 odsto, rezultat za koji su kritičari predsednika rekli da potkopava njegove tvrdnje o podršci javnosti raširenju političke promene.
S obzirom da političke stranke bojkotuju glasanje, većina kandidata su nezavisni i pažnja će se verovatno fokusirati na to da li će biti veće učešće nego u decembru.
„Ne zanimaju me izbori koji me se ne tiču“, rekao je Nejib Sahli, 40, prolazeći pored praznog biračkog mesta u okrugu Haj Etahrir u Tunisu neposredno pre nego što je trebalo da počne glasanje.
Biračka mesta su otvorena od 8 do 18 časova.
Predsednik Kais Saied je dekretom odredio novi, uglavnom nemoćni, parlament kao deo rekonfigurisanog predsedničkog sistema koji je uveo nakon što je zatvorio prethodni parlament 2021. i preuzeo široku kontrolu nad državom.
Saiedovi kritičari optužuju ga da je pokušao da razbije demokratski sistem usvojen nakon revolucije u Tunisu 2011, koja je izazvala Arapsko proleće, i ismevali su ultra nisku izlaznost u decembru kao dokaz da njegovim promenama nedostaje podrška javnosti.
Predsednik kaže da su njegovi postupci bili zakoniti i neophodni da bi se Tunis spasio od godina ekonomske stagnacije i političke krize, i optužio je svoje kritičare za izdaju, pozivajući na akciju protiv njih.
Pogoršana ekonomska kriza, koja je izazvala nestašicu neke hrane i lekova i navela vladu da traži međunarodnu pomoć, dodala je široko rasprostranjeno razočaranje u politiku.
Agencija za kreditni rejting Moodi’s snizila je ocenu duga Tunisa u petak, rekavši da će zemlja verovatno propustiti državne zajmove.
Prema prethodnom sistemu, parlament je preuzeo vodeću ulogu u izboru vlada koje su određivale državnu politiku i vodile svakodnevno vođenje zemlje. Predsednik je bio samo direktno odgovoran za spoljne poslove i odbranu.
Saiedova nova pravila čine parlament potčinjenim predsedniku, koji sada preuzima vođstvo u formiranju ili smenjivanju vlada. Pravila takođe smanjuju ulogu političkih partija, pri čemu se poslanički kandidati navode samo poimence bez pozivanja na njihovu partijsku pripadnost.
Od decembarskog glasanja, državna televizija je povećala svoj fokus na nedeljni drugi krug, uključujući debate između kandidata. Opozicija je rekla da je ovo deo napora države da poveća izlaznost.
Od 161 izbornog okruga, drugi krug će biti održan u nedelju u 131 za koje nijedan kandidat nije osvojio više od polovine glasova u decembru. U nekoliko okruga kandidovao se samo jedan kandidat i svaki je izabran u novi parlament.
