Pitanje da li se i kako Rusija takmiči na Olimpijskim igrama visi nad Letnjim igrama u Parizu 2024.
Baš kao što je sada već pet uzastopnih Olimpijskih igara tokom Tomasa Baha na čelu MOK-a, čiju je podršku ove nedelje nekim Rusima da se takmiče u Parizu javno osporio u petak ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Rusija i njeni sportisti su bili u opasnosti da budu zabranjeni – iako su se na kraju takmičili – na svakoj Olimpijadi od Zimskih igara u Sočiju 2014. koje su bile okaljane steroidima, koje su bile Bahove prve kao predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Ovog puta Rusija ratuje protiv Ukrajine. Ranije je to bio doping koji je podržavala ruska država, a zatim su ruske vlasti pokušavale da prikriju dokaze o tom skandalu.
Zelenski želi da se Rusija isključi iz učešća u Parizu dok njena vojska okupira i napada njegovu zemlju. On je to naglasio ove nedelje u razgovorima sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Ukrajinski ministar sporta prvo je u četvrtak upozorio na bojkot Olimpijskih igara. To je bilo nakon što je MOK detaljno naveo svoj preferirani put da pusti Ruse koji nisu otvoreno podržali rat da se kvalifikuju za Pariz i takmiče se kao neutralni sportisti protiv Ukrajinaca.
„Očigledno je da je svaka neutralna zastava ruskih sportista umrljana krvlju. Pozivam gospodina Baha u Bahmut“, rekao je Zelenski u video obraćanju, misleći na grad na istoku Ukrajine koji je razoren ratom. „Da bi mogao svojim očima da vidi da neutralnost ne postoji.
MOK je bio oštriji prema Rusiji kada je vojna invazija počela nekoliko dana nakon ceremonije zatvaranja Zimskih igara u Pekingu. To je bilo neviđeno kršenje Olimpijskog primirja koje podržavaju Ujedinjene nacije, a koje ceni Bah.
Prošlog februara MOK je preporučio sportskim organima „teška srca“ da isključe Rusiju i Belorusiju iz domaćinstava i takmičenja „kako bi zaštitili integritet globalnih sportskih takmičenja i radi bezbednosti svih učesnika“.
Ne bi moglo biti pošteno da Rusi nastave da se takmiče dok su „mnogi sportisti iz Ukrajine sprečeni da to učine zbog napada na njihovu zemlju“, rekao je MOK prošlog 28. februara.
Sada, 18 meseci pre ceremonije otvaranja u Parizu i dok se kvalifikacije povećavaju u 32 sporta, revidirani javni stav MOK-a izazvao je gnev Ukrajine.
„Ako nas ne čuje, ne isključujem mogućnost da ćemo bojkotovati i odbiti učešće na Olimpijadi“, napisao je ukrajinski ministar sporta Vadim Gutsajt u četvrtak na svom Fejsbuk nalogu.
Jedna od najvećih perspektiva Ukrajine za medalju ne želi da deli scenu sa Rusima — čak i ako je takav simbol mirne tolerancije upravo ono kako MOK vidi svoju „ujedinjujuću misiju“ da okupi svih 206 nacionalnih olimpijskih timova.
„Umrle su za mene, zaista ne postoje u mom životu“, rekla je Jaroslava Mahučih, skakačica u vis čije je rivalstvo od 2019-21. sa šampionom Rusije Marijom Lasitskene učinilo izuzetnim događajem.
Mahučih je ove nedelje rekla nemačkom emiteru DV Sports da će ukrajinski sportisti „učiniti sve što je moguće“ da spreče sportiste iz Rusije, koju je nazvala „terorističkom državom“.
U Bahovoj matičnoj zemlji, Nemačkoj, grupa Athleten Deutschland saopštila je u petak da je mnogim njenim članovima „teško da zamisle da se takmiče protiv ruskih sportista u trenutnim uslovima“.
„Nijedan sportista ne bi trebalo da bude sprečen da se takmiči samo zbog svog pasoša“, naglasio je MOK u sredu, iako to često nije bilo tačno u istoriji Olimpijskih igara.
Nemačka i Japan, agresori Drugog svetskog rata, nisu pozvani na Olimpijske igre u Londonu 1948. godine. Južna Afrika je bila isključena od 1964. do 1988. zbog svojih rasističkih zakona o aparthejdu.
Umesto toga, MOK ukazuje na noviji primer Jugoslovena koji su se takmičili na Igrama u Barseloni 1992. kao „nezavisni sportisti“ dok je nacija bila pod sankcijama UN tokom građanskog rata.
Bah želi da odvoji sportiste od delovanja njihove vlade, i nazvao je situaciju dilemom za izrečeni cilj da se „uvek prihvati ljudska različitost i da se nikada ne isključe drugi“.
Ta filozofija izaziva zabrinutost kod Zelenskog, koji može biti ubedljiv zagovornik opšte zabrane Rusije kojoj su se u protekloj deceniji odupirali kada su to zahtevali sportisti, Svetska antidoping agencija ili grupe aktivista.
Ako Rusima bude dozvoljeno da se takmiče, njihov put do olimpijskih kvalifikacija će verovatno ići kroz Aziju zbog napetih odnosa Rusije sa evropskim susedima.
Pariz je poslednja od šest Olimpijskih igara za Bahovo predsedavanje pre nego što je 2025. dostigao ograničenje svog mandata od 12 godina. Predsedništvo koje je počelo u septembru 2013. trenutnim telefonskim pozivom sa čestitkama predsednika Vladimira Putina uvek je imalo glavnu rusku temu.
Nakon što je laboratorijska šema dopinga u Sočiju bila detaljno opisana 2016. godine, Rusija je poslala ograničen tim — iako još uvek ima skoro 300 sportista — na Igre u Rio Žaneiru i od tada joj je uskraćena zastava i himna na svakoj Olimpijadi.
Ipak, dok su Rusi uvek bili na Olimpijskim igrama, njima je u potpunosti zabranjen pristup svetskim prvenstvima u atletici prošlog jula u Judžinu, Oregon.
„Svet je užasnut onim što je Rusija uradila, uz pomoć i podršku Belorusije“, rekao je predsednik Svetske atletike Sebastijan Kou nekoliko dana od početka rata. „Sport mora da pojača i pridruži se ovim naporima da okonča ovaj rat i vrati mir. Ne možemo i ne treba da sedimo o ovome.”
Trackova zabrana u Rusiji isključuje Lasitskene, trostrukog branioca titule u skoku uvis. Prošle godine je napisala otvoreno pismo Bahu, koji nije mogao da odbrani svoju timsku titulu u mačevanju na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. zbog bojkota Zapadne Nemačke nakon što je Sovjetski Savez izvršio invaziju na Avganistan.
„Ne sumnjam“, napisala je, „da nemate hrabrosti i dostojanstva da ukinete sankcije ruskim sportistima“.
Ove nedelje, Bah je postavio upravna tela nekih olimpijskih sportova na put da urade upravo to.
