Svake dve do sedam godina, ekvatorijalni Tihi okean postaje do 3°C topliji (ono što znamo kao El Ninjo događaj) ili hladniji (La Ninja) nego inače, izazivajući kaskadu efekata koji se osećaju širom sveta. Ovaj ciklus se naziva južna oscilacija El Ninja (ENSO) jer svaki El Nino je prirodno praćen La Ninjom i obrnuto, sa nekoliko meseci neutralnih uslova između događaja. Promena temperature površine mora povezana sa događajima ENSO može izgledati marginalna, ali je više nego dovoljna da poremeti vremenske obrasce na globalnom nivou, pa čak i veliku cirkulaciju vazduha u polarnoj stratosferi 8 km iznad Zemlje.
Nije iznenađujuće što uslovi La Ninje traju dve uzastopne godine, ali trogodišnja La Ninja, koju svet ima od 2020, je ređa. Američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) izvestila je da će se ekvatorijalni Tihi okean vratiti u svoje neutralno stanje između marta i maja 2023. godine, i verovatno će se uslovi El Ninja razviti tokom jeseni i zime na severnoj hemisferi.
S obzirom na snažan uticaj ENSO na globalne obrasce padavina i temperature, naučnici pažljivo prate status tropskog Pacifika kako bi pružili najbolje moguće informacije. Dakle, šta svet može da očekuje od sledećeg El Ninja događaja?
Tokom El Ninja, okean prenosi deo te viška toplote i vlage u atmosferu, kao kada kuvate testeninu i vaša kuhinja postaje sparena. Povrh trenda globalnog zagrevanja, jak El Ninjo može dodati i do 0,2°C prosečnoj temperaturi Zemlje. Najtoplija zabeležena godina bila je 2016, tokom posebno jakog El Ninja. Godina La Ninje takođe može oboriti toplotne rekorde, jer trend zagrevanja nametnut sve većom akumulacijom gasova staklene bašte u atmosferi može prikriti efekat hlađenja prirodnih procesa.
Pošto se planeta već zagrejala za oko 1,2°C u odnosu na predindustrijsko vreme i El Ninjo dodaje dodatnu toplotu atmosferi, moguće je da će Zemljina temperatura koja raste privremeno premašiti prag od 1,5°C iz Pariskog sporazuma neko vreme nakon vrhunac El Ninja 2024. godine, iako je prerano znati koliko će ovaj sledeći događaj biti jak.
Australija je imala tri godine iznadprosečnih padavina zbog dugotrajnih uslova La Ninje koji su doneli ozbiljne poplave, posebno na istoku. Tokom El Ninja, naučnici očekuju suprotno: manje kiše, više temperature i povećan rizik od požara, posebno tokom zime i proleća na južnoj hemisferi.
Kako se globus zagreva, neki regioni se zagrevaju brže od drugih. Dobar primer je Australija, koja je sada za 1,4°C toplija nego početkom 20. veka. Svake godine, površina kontinenta spaljena šumskim požarima se povećava, podstaknuta sušnim trendom izazvanim klimatskim promenama. Ovo se dešava uprkos anomalnim vlažnim godinama koje je Australija doživela tokom nedavnog događaja La Ninja. Osnovni uticaj klimatskih promena čini zemlju izuzetno ranjivom na efekte El Ninja.
Južna Amerika je mesto gde su peruanski ribari pre mnogo vekova prvi put dokumentovali efekte ENSO. S obzirom na blizinu ekvatorijalnog Tihog okeana, vreme u Južnoj Americi je značajno poremećeno svaki put kada se dogodi El Ninjo, sa poplavama na zapadnim obalama Perua i Ekvadora i sušom u Amazonu i na severoistoku, gde posledice propadanja useva mogu da odjekuju širom kontinent.
Tokom događaja El Ninjo, pad padavina i porast temperature u Kolumbiji su povezani sa izbijanjem bolesti koje šire insekti, kao što su malarija i denga groznica. Više temperature tokom El Ninja povećavaju brzinu razmnožavanja i ujeda komaraca.
Na drugim mestima tokom El Ninja, amazonska prašuma se suši i rast vegetacije se usporava, tako da se manje CO₂ apsorbuje iz atmosfere, trend koji se ponavlja u tropskim šumama Afrike, Indije i Australije.
Ravnoteža između visokog pritiska nad Azorima i niskog pritiska nad Islandom određuje gde pada kiša u Evropi tokom zime tako što gura mlazni tok – pojas jakih istočnih vetrova koji kišu prenosi preko Atlantika – na sever ili jug. Tokom El Ninjo zima, oba centra pritiska gube snagu, a mlazni tok donosi vlažnije uslove u južnoj Evropi.
Međutim, najveći efekat se primećuje u severnoj Evropi, gde zime postaju sušnije i hladnije. Mrazna zimska sezona 2023-24 je verovatna ako se El Ninjo do tada dovoljno poveća. Kao rezultat globalnog zagrevanja, naučnici očekuju da će uticaj El Ninja na severni Atlantik i zimu severne Evrope ojačati.
Razumevanje zamršenosti klimatskog sistema je slično pokušaju sastavljanja velike slagalice. Okeani razgovaraju jedni sa drugima, i sa atmosferom, koja se u isto vreme vraća u okean. Naučnici još uvek nisu sigurni kako će se El Ninjo ponašati u budućnosti, ali će njegovi efekti verovatno biti pojačani klimatskim promenama u različitim regionima sveta.
