Obraćajući se Savetu bezbednosti UN u utorak, specijalni izaslanik UN-a na Haitiju Helen La Lajm upozorila je da je nasilje povezano sa bandama „dostiglo nivo koji nije viđen decenijama”, rekavši da iako je Haiti napravio neke pozitivne korake poslednjih meseci, ti dobici „ostaju krhki i ranjivi na preokret” bez strane intervencije.
„Haićani u velikoj meri žele ovu pomoć kako bi u miru mogli da se bave svakodnevnim životom. Stanovništvo živi u strahu i previše je svesno ograničenja policije“, dodala je ona.
Premijer Haitija Ariel Henri je prošlog oktobra prvi put predložio bezbednosnu misiju, pozivajući na „neposredno raspoređivanje specijalizovanih oružanih snaga“ kako bi se suprotstavile „naoružanim bandama“. U to vreme, kriminalne grupe su pomagale u organizovanju haotičnih protesta koji su efikasno zatvorili neke od glavnih luka Haitija, izazivajući nestašicu ključnih dobara kao što su voda i gorivo. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš kasnije je ponovio apel vlade, iako se čini da je ostao bez ušiju.
Dok je Vašington nedavno pristao da proda određeni broj oklopnih vozila Haićanskoj nacionalnoj policiji kako bi se „suprotstavio nasilju bandi i ponovo uspostavio stabilnost“, i sam je predložio „ograničeno“ raspoređivanje trupa, predsednik Džo Bajden nije bio voljan da preduzme taj korak.
Tokom sastanka Saveta bezbednosti u utorak, zamenik američkog izaslanika UN-a Robert Vud je priznao da „Haiti mora da se pozabavi svojim stalnim izazovima nesigurnosti“, ali nije odobrio bezbednosnu misiju. Umesto toga, rekao je da će Vašington preporučiti sankcije UN za „dodatne mete umešane u nemire na Haitiju“, koje će se nadovezati na raniju rundu kazni izrečenih prošlog oktobra.
Pored porasta aktivnosti bandi, Haiti se takođe suočava sa velikom političkom krizom nakon ubistva predsednika Moisea u julu 2021. Mandat svim izabranim predstavnicima je istekao 9. januara, a trenutno nema konkretnog datuma za naredne izbore.
Prema planu koji su potpisali brojni uticajni politički i poslovni lideri prošlog decembra, vlada će imati za cilj da organizuje sledeće izbore negde pre februara 2024. Međutim, ambasador Haitija u UN-u Antonio Rodrigue upozorio je da bi plan mogao biti sporan bez pomoći spoljnih sila, rekavši raspoređivanje u inostranstvu je „trenutno imperativ“.
„Bez bezbednosti ne možemo imati fer, transparentne i demokratske izbore, niti možemo vratiti normalno funkcionisanje institucija u zemlji“, rekao je on. „Ako savladamo bande, uspostavićemo red i mir… Ne možemo da čekamo, a bezbednosna situacija bi se svakog dana mogla pogoršati.
