Mališani čije su mame bile izložene višim nivoima zagađenja vazduha tokom srednje do kasne trudnoće imaju tendenciju da imaju niže rezultate u merama kognicije, motoričke koordinacije i jezičkih veština, navodi se u novom istraživanju Univerziteta Kolorado Boulder.
Objavljeno danas u časopisu Environmental Health, studija latino parova majka-dete je među prvima koja je procenila vezu između izloženosti prenatalnog zagađenja i razvoja mozga u detinjstvu. To doprinosi rastućem broju dokaza koji sugerišu da izlaganje prljavom vazduhu tokom kritičnih perioda razvoja može imati potencijalno trajne uticaje na zdravlje dece.
„Naši nalazi sugerišu da izloženost zagađenju, posebno tokom srednje do kasne trudnoće, može negativno uticati na neurorazvoj u ranom životu“, rekla je viši autor Tanja Alderete, docent integrativne fiziologije na CU Boulderu.
Za ovu studiju, istraživački tim je pratio 161 zdrav par majke i bebe koji žive u južnoj Kaliforniji i upisao se u Studiju majčinog mleka, longitudinalnu studiju zdravlja beba. Učesnici su dali detaljne istorije o tome gde su živeli. Istraživači su zatim koristili sistem kvaliteta vazduha američke Agencije za zaštitu životne sredine, koji beleži podatke sa stanica za praćenje ambijenta širom zemlje, kako bi izračunali izloženost majki zagađivačima iz saobraćaja na putu, industrije, dima od požara i drugih izvora tokom trudnoće.
Kada su deca navršila 2 godine, podvrgnuta su seriji neurorazvojnih testova, procenjujući kognitivne, motoričke i jezičke veštine.
Uzimajući u obzir socio-ekonomski status, koliko puta je beba dojena dnevno, bilo da je dete rano, kasno ili na vreme, težinu majke, težinu bebe pri rođenju i druge faktore koji bi mogli da utiču na rezultate, studija je otkrila da je 2 godine -stari koji su prenatalno izloženi česticama koje se mogu udahnuti (PM 10 i PM 2,5) imale su značajno niže rezultate na kognitivnim testovima. Na primer, oni koji su bili izloženi nivoima PM10 na 75. percentilu u poređenju sa 25. percentilu postigli su oko 3 poena niže.
Drugim rečima, 16% učesnika imalo je kompozitni kognitivni rezultat koji je ukazivao na određeni stepen oštećenja. Da su svi učesnici bili izloženi tolikom zagađenju kao 75. percentil, prevalencija kognitivnog oštećenja u 2. godini bila bi 22%.
Kada je došlo do izlaganja bilo je važno, prema studiji, pri čemu se izlaganje u sredini i kasnoj trudnoći pokazalo posebno štetnim za neurorazvoj, rekao je prvi autor Zach Morgan, koji je u maju diplomirao sa diplomom magistra integrativne fiziologije.
„Mozak se različito razvija u različitim fazama trudnoće i kada imate poremećaj u kritičnom prozoru koji može uticati na putanju tog razvoja“, rekao je on.
On je objasnio da se tokom srednje do kasne trudnoće formiraju ključni krugovi u mozgu koji podržavaju senzorne, komunikacione i motoričke sisteme.
Dok je potrebno više istraživanja da bi se razumelo kako zagađenje utiče na mozak u razvoju, prethodna istraživanja sugerišu da udahnuti zagađivači mogu doći u direktan kontakt sa fetusom, izazivajući sistemsku upalu i oksidativni stres koji može ometati neurorazvoj.
Aldereteovo sopstveno istraživanje je takođe pokazalo da izlaganje zagađenom vazduhu može uticati na bebin crevni mikrobiom na načine koji podstiču upalu, što takođe može uticati na mozak.
Druge studije na starijoj deci su otkrile povezanost između prenatalne izloženosti zagađivačima i smanjenja bele materije, debljine korteksa i protoka krvi u mozgu, kao i nižih IK rezultata.
Studija je bila ograničena na latino odojčad, tako da još nije jasno da li se rezultati odnose na opštu populaciju.
Alderete je primetila da je 90% svetske populacije izloženo nivoima čestica koje prelaze preporučene nivoe, a teret izloženosti je često veći među rasnim i etničkim manjinama i populacijama sa niskim prihodima. (Jedna studija EPA otkrila je da su rasne manjine izložene čak 1,5 puta više zagađivača u vazduhu od belaca). Pored toga, druga istraživanja Alderete su pokazala da Latinoamerikanci u južnoj Kaliforniji imaju tendenciju da žive u nepovoljnim uslovima životne sredine, uključujući one koji su povezani sa lošim neurorazvojnim ishodima.
„Naši nalazi naglašavaju važnost rešavanja uticaja zagađenja na ugrožene zajednice i ukazuju na dodatne korake koje sve porodice mogu preduzeti da zaštite svoje zdravlje“, rekla je Alderete.
Ona je upozorila da samo zato što je žena bila izložena visokim nivoima zagađenja tokom trudnoće ne znači da će njeno dete imati trajne kognitivne deficite.
Ali ona preporučuje da trudnice budu oprezne u izbegavanju zagađivača u vazduhu kada je to moguće, posebno u drugom i trećem trimestru. Takođe bi trebalo da izbegavaju vežbanje na otvorenom tokom dana visokog zagađenja; investirajte u sistem za filtriranje vazduha unutar kuće; otvorite prozore tokom kuvanja; i kloni se pasivnog dima.
„Ovo je samo jedna od mnogih stvari kojih budući roditelji treba da budu svesni da bi svom detetu dali najbolji mogući početak“, rekla je ona.
